U Brazilu pronađeno "vampirsko selo"

Kao što znamo iz bajki i legendi, vampiri su bića koja se najviše plaše sunca. Njegovi zraci mogu da ih ubiju, stoga oni vode isključivo noćni život ne usuđujući se da danju napuste svoja utočišta. Možda naučnici zbog toga toliko dugo nisu mogli da ih pronađu.

Ali u seocetu Araras, u državi Sao-Paolo u Brazilu istraživači su nedavno otkrili najmnogobrojniju grupu ljudi-vampira na Zemlji, koji pate od izuzetno retke nasledne bolesti – pigmentne kseroderme. Sunce bukvalno „rastapa“ njihovu kožu: ukoliko se nađu napolju za vreme obdanice preti im smrtna opasnost.

Kod ljudi koji pate od ove teške bolesti u organizmu se može zapaziti ozbiljan nedostatak fermenata UV-endonukleaze, koji odgovaraju za reprodukciju DNK u slučaju da se nađu pod dejstvom ultraljubičastih zraka. Jednostavnije rečeno, kad običan čovek izgori na suncu ili zadobije opekotinu, njegov organizam može da obnovi oštećenja na koži koja su pričinjena usled štetnog uticaja sunca. A ljudi koji boluju od pigmentne kseroderme to ne mogu. Opekotine od sunca se povećavaju i ljudima postepeno počinje da se ljušti koža, obnažavajući unutrašnje slojeve i pojavljuju se mrlje i povrede. Nos biva sve tanji, koža na kapcima se naduje i postaje izvrnuta pričinjavajući čoveku veliku patnju. Osim toga, na oštećenim delovima se stvaraju bradavice i papilome. Ove poslednje se po pravilu pretvaraju u zloćudne tumore.

U Ararasu trenutno živi oko 800 ljudi, od pigmentne kseroderme boluje njih 20. Pokazatelji obolenja su 1 prema 40, što je rekordni nivo u svetskoj praksi. Po mišljenju genetičara ovako upečatljiva cifra je povezana s tim što se zbog geografske izolacije u selu stalno praktikuju brakovi među bliskom rodbinom. Nekoliko porodica koje su osnovale ovo naselje pre par vekova sticajem okolnosti su bile nosioci oštećenih gena.

Glavni problem za ljude koji pate od kseroderme je to što ne mogu da vode normalan život i da pomažu zajednici. U porodici su sve porodice angažovane na poljoprivrednim radovima. To je glavni izvor prihoda. Trideset osmogodišnji Džalma Antonio Žardim koji od devete godine pati od pigmentne kseroderme govori o onome što je morao da pretrpi u toku ovih godina:

- Celog života sam radio na suncu. Sakupljao sam letinu, sejao sam pirinač, čuvao sam krave. Na kraju se moje stanje pogoršalo toliko da sad ne mogu da radim. Živim od državne pomoći. Niko od lekara kojima sam se obraćao nije mogao da kaže u čemu je stvar kod mene. Jedni su tvrdili da su moji problemi vezani za bolest krvi, a drugi – za bolest kože. I tek 2010. godine su mi uspostavili konačnu dijagnozu.

Da su medicinari ranije prepoznali bolest Antonio Žardim ne bi postao invalid. U toku proteklih godina podneo je pedeset vrlo teških operacija u kojima su mu odstranjivani tumori s lica. Sunce je toliko oštetilo njegovu kožu da su mu nos, obrazi, usta i kapci praktično skoro potpuno razjedeni. Sad nosi specijalnu narandžastu masku kako bi bar nekako sakrio posledice bolesti.

Pigmentna kseroderma se pojavljuje samo onda kad su oba roditelja nosioci oštećenog gena, kao što je bio slučaj, na primer, s ocem i majkom Antonija Žardima. Seoska učiteljica Glejs Franciska Mačado čiji 77-godišnji otac Hose Klaudio i 11-godišnji sin Alison boluju od kseroderme proučila je lokalnu arhivu i došla do zaključka da ova bolest proganja stanovnike Ararasa već najmanje jedan vek. Da bi pomogla svojim seljanima ona je organizovala kurseve na kojima govori o tome kako pravilno treba zaštititi sebe i bližnje od sunčevih zraka i o tome koliko je važno odmah se obratiti za pomoć lekarima u slučaju prvih simptoma obolenja.

Strašne posledice se mogu izbeći ako se od ranog detinjstva uzimaju sredstva protiv malarije koja mogu da oslabe osetljivost kože na sunčeve zrake, ako se koriste antihistaminici i ako se ne zaboravi na kreme s maksimalnom UV-zaštitom, i naravno, ako se koža potpuno sakrije od sunca uz pomoć rukavica, šešira sa širokim obodima i komotnom odećom.

A odrasli stanovnici sela kod kojih je bolest zapuštena moraće da se kriju od sunca do kraja svog života podsećajući na mitske vampire koji žive u večnom mraku noći.

Aljona Rakitina,