Izbori u Ukrajini – šansa za stabilizaci

Predsednik SAD Barak Obama neočekivano je stigao u Avganistan. Poseta je bila nagla. On je ostao u Avganistanu svega oko četiri sata, posetio bazu američkih VVS u Bagramu, kontaktirao s komandom i odao poštu poginulim vojnim licima.

Lider Avganistana Hamid Karzaj je odbio lični susret s Obamom, pozivajući se na zauzetost. Verovatno je hteo da na taj način podesi ponašanje prema američkom predsedniku – poseta je ipak bila neočekivana. Međutim, moguće je da nije hteo da s njim kontaktira. Ionako složeni odnosi između Kabula i Vašingtona postali su još složeniji zbog odustajanja Karzaja, čija predsednička punomoćja istiću kroz nekoliko nedelja, da potpiše bilateralni sporazum o bezbednosti. Taj bi dokument omogućio SAD-ama da imaju svoja vojna lica u Avganistanu posle 2014. godine, kada osnovni kontingent NATO-pakta napusti zemlju.

Taj sporazum, na kojem tako insistira Vašington, faktički odrešava Amerikancima ruke. Vojna tehnika i avioni SAD bi mogli da presecaju avganistansku granicu bez pregleda. Na suverenitet države bi moglo da se zaboravi. Američkim vojnim licima bi se takođe pružio puni imunitet. Čak i u slučaju zločina oni ne bi smeli da budu uhapšeni. Poslednjih godina su žrtve američkih napada postajali najčešće civili. Međutim, ekstremisti pokreta «Taliban», radi borbe s kojima je 2001. godine uveden međunarodni kontingent, nastavljaju partizanski rat.

Napuštajući Bagram, Obama se povezao s Karzajem putem telefona i izjaяvio da će potpisati sporazum s budućim avganistanskim liderom. Ispada da se Amerikanci ponašaju kao u starom vicu: opraštaju se, a ne odlaze. Što se tiče obećanja američkim vojnicima da će nastati kraj najdužeg u istoriji SAD rata, predsednik Obama neće ga ispuniti.

Svetlana Kalmikova,