Severna Koreja: Frižider kao statusni simbol i polica za knjige

Merilo uspeha u Severnoj Koreji postali su aparati za domaćinstvo. Ako se južnokorejski bogataš ponosi Leksusom, severnokorejski gostima pokazuje japanski frižider i klima uređaj.

Međutim, njih nije tako lako koristiti. Snabdevanje električnom energijom u severnojkorejskoj unutrašnjosti vrlo je nepouzdano. U mnogim gradovima električna energija se distribuira samo nekoliko sati dnevno.

Međutim, kako sam se uverio u razgovorima sa severnokorejskim bogatašima, neki od njih nisu ni imali nameru da koriste frižidere i klima uređaje, već su ih nabavljali zbog prestiža. Povremeno ih uključe na kratko, koristeći mobilne agregate, koji su vrlo uobičajeni u Severnoj Koreji.

Jedan od severnokorejskih biznismena pričao je kako ima skup japanski frižider. Ispostavilo se da njegov sin tamo drži knjige. Međutim posedovanje frižidera svedoči o tome da je vlasnik kuće uspešan čovek, koji sebi može da dozvoli tako skupu stvar.

Međutim, mnogi biznismeni privatno kupuju električnu energiju. Krađa električne energije bila je česta u Južnoj Koreji pedesetih i šezdesetih godina, kada je zemlja takođe bila u velikoj bedi. Tada su se neki vlasnici nekretnina protivzakonito priključivali na elektromrežu.

U Severnoj Koreji slične pojave, poslednjih godina, takođe su raširene. Strogo govoreći bogataši tamo ne kradu električnu energiju. Oni se jednostavno dogovore sa lokalnim menadžerima elektromreže da se postave kablovi preko kojih dobijaju električu energiju, bilo iz lokalne podstanice, bilo (češći slučaj) iz neke važne državne ili vojne ustanove. Ponekad se bogati severnokoreanci dogovore i sa komandom vojnih jedinica. Poznati su mi i slučajevi u kojima je takav posao sklopljen sa lokalnom upravom državne bezbednosti.

Razlozi nisu ekonomske prirode, električna energija je u Severnoj Koreji suviše jeftina, već u njenim redovnim isključenjima. Ako je kuća nekog bogataša priključena na elektromrežu važnog državnog ili vojnog objekta, manja je verovatnoća da će će se suočiti sa posledicama isključenja. Kada struje nema dovoljno za sve, prvo se isključuju privatne kuće, a zatim su na udaru neka civilna preduzeća i manje državne ustanove. Vojni objekti i organi vlasti uvek imaju struje.

Ponekad se biznismeni dogovore da dele troškove nelegalnog dovoda električne energije.

Nužda zakon menja, kao što je poznato. Međutim, ovde nije neka velika nužda, odnosno severnokorejski biznismeni su daleko od siromašnih, međutim moraju na sve načine da se prilagođavaju, kako bi sebi obzebedili komforniji život, u okolnostima koje se teško mogu nazvati jednostavnim.