Ratni izveštači: Da bi se rat zaustavio moramo mu se vraćati

Temi pogibije novinara VGTRK Igora Korneljuka i Antona Vološina u Ukrajini društvo će se još dugo vraćati. Makar stoga što su njihove ubice još uvek na slobodi. Danas su važni odgovori na dva pitanja, kako da se posle ovog događaja novinari vrate u Ukrajinu i da li se mogu zaštiti u zoni borbenih dejstava?

Ratni izveštač televizijskog kanala ""Rusija 1" Jevgenij Padubni kaže da se na mesto borbenih dejstava treba vratiti. Po njegovim rečima televizija je tamo izvor nade, znak da ljudi neće ostati sami, da svet na njih neće zaboraviti.

Marat Sajčenko ratni snimatelj televizijskog kanala LifeNews, koji je nedavno bio zarobljen i mučen u Ukrajini, kaže „ako novinari odu, ljudi sa tih područja ostaće sami sa svojom nesrećom. Novinari su njihova jedina zaštita“.

"Sve vreme suočavaš se sa dilemom, raditi ili se skloniti. Igor Kovaljuk je radio". Po mišljenju Maksima Kiseljova, ratnog reportera „Rusije 1“, momci koji su poginuli, spasli su mnogo ljudi. Jednostavno time što su slali informacije. Da nije dolazila ni jedna reč o tome šta se tamo zbiva, o užasu, koji se događa, užasa bi bilo još više.

"U rat se mora vraćati. Iz ugla svog iskustva mogu da kažem da se treba vraćati zato da bi se sve to zaustavilo", naglasio je Aleksej Samaljotov, dopisnik Radio Rusije.

Strašna je činjenica da je bio objavljen spisak neprijatelja ukrajinskog naroda, saučesnika u terorizmu. To niko ne može da pojmi. U Bagdadu za vreme Sadama Huseina novinare Si-En-Ena, verovatno nisu voleli, ali niko ih nikada nije nazivao „neprijateljima iračkog naroda“, revoltiran je ratni izveštač televizijskog kanala „Rusija 1“ Andrej Medvedev.

U rat se treba vraćati zato što treba razumeti šta se tamo događa, naglašava ratni reporter NTV Vladimir Kobjakov

U ratu ginu i vojnici i civili, a među njima i novinari. Moguće je pokušati da se zaštitiš, minimalizovati rizik, uraditi sve ispravno, i ipak poginuti. Moguće je napraviti gomilu grešaka i ostati živ. Ne treba biti pametan ili iskusan nego srećan, smatra Padubni.

Može se zaštiti ako se ostane u podrumu, u rovu, ako se ništa ne preduzme. A da li će napraviti korak, odlučuje svako za sebe. Igor Kovljuk ga je napravio, kako bi uradio svoj posao. I taj korak je bio poslednji. Takav je posao, kaže Kiseljov.

A da li se može oslanjati na zdrav razum i da li on postoji na ukrajinskoj strani, pita se Sergej Briljov, autor priloga objavljenog na televiziji Rusija 24.

Sudeći po onome što do nas odatle dolazi vidimo da je on nestao. Ukrajinskom javnom tužilaštvu bio je potreban jedan dan kako bi za smrt ruskih novinara optužilo snage samoodbrane na jugoistoku. Ambasadoru Ukrajine u UN, trebalo je još manje, kako bi optužio novinare za svoju smrt. U skladu sa tom logikom, poginuli u Odesi spalili su sami sebe, u Mariupolju su ljudi sebe streljali i tako redom, rekao je ratni izveštač Prvog kanala Pavel Krasnov.