Putinov rejting: šta utiče na popularnost predsednika RF

Poboljšanje rejtinga predsednika RF Vladimira Putina do rekordnih rezultata postalo je moguće zahvaljujući tome što je u društvu formirana nova većina koja je naklonjena vlasti. Ovakav zaključak se navodi u referatu Centra za političke analize (CPA).

Po anketama nivo podrške koju predsedniku pružaju stanovnici Rusije iznosi oko 80%. Međutim, stručnjaci ne žure da ovo nazovu čvrstom tendencijom i ne isključuju mogućnost da ekonomski planovi vlade i opozicioni pokret mogu da koriguju raspoloženje naroda.

Već nekoliko meseci ogromna većina stanovnika Rusije – 80 procenata – je uverena u to da je delatnost Vladimira Putina kao predsednika zemlje uspešna i da potpuno odgovara njihovim interesima. U skladu s masovnom analizom koja je izvršena po narudžbini CPA, za poslednje dve godine se kod petine stanovništva poboljšao odnos prema Putinu, pogoršao se samo kod 4%. Pritom se demantuju prognoze o starenju grupe koja podržava predsednika. Broj studenata koji su naklonjeni politici Putina jednak je broju penzionera i iznosi jednu trećinu ukupnog broja datih grupa stanovnika Rusije. Dobijeni rezultati govore o porastu optimističkog raspoloženja među Rusima, smatra rukovodilac CPA Pavel Danilin:

- To što je Rusija uspešno održala Olimpijadu u Sočiju i događaji na Krimu predstavljalo je podstrek za pridruživanje putinovskom elektoratu značajnog broja onih koji su prestali da budu njegove pristalice za vreme dok je predsednik bio Dmitrij Medvedev. Osim toga, posle događaja koji su pokazali uspeh i potencijal Rusije, šefa države su počeli da podržavaju i oni koji nikad pre nisu bili njegove pristalice. Upravo time se objašnjava porast Putinove popularnosti do 80%

Međutim, bez tekućih događaja u zemlji samo Olimpijada ili ponovno sjedinjenje s Krimom teško da bi predstavljali povod za dugoročan trend jačanja popularnosti. Vraćajući se u Kremlj na treći predsednički rok Vladimir Putin je počeo da rešava najoštrija socijalno-ekonomska pitanja u društvu, ističe predsednik Instituta za nacionalnu strategiju Mihail Remizov:

Putin se prihvatio rešavanja nastalih pitanja većine koja su postojala još početkom 2000-ih godina. Radi se o statusu budžetskih radnika u društvu, i vojnih lica. Nivo njihovih plata je doveden do prihvatljivog. Radi se i o deofšorizaciji ekonomije. Vektor ove politike je zadat i odgovara očekivanjima društva.

Odobravanje delatnosti predsednika od strane značajnog dela društva dovelo je do primetnog smanjenja opozicionog polja u Rusiji. S druge strane, ekonomija i socijalna sfera predstavljaju osetljivo mesto koje može da pokoleba porast Putinovog rejtinga. Planovi vlade da poveća porez na prodaju i privremeno zamrzavanje koeficijenta penzija mogu imati negativan uticaj na podršku koju predsednik uživa, upozorava politikolog Mihail Remizov:

- U ruskom društvu ima nekoliko zahteva koji su ostvareni samo delimično. Jedan od njih je zahtev za veću socijalno-ekonomsku pravdu. Drugi je kompleks nacionalno-etničkih problema vezanih za masovnu migraciju i ekonomski kriminal. Ova tema se stabilno nalazi na spisku najvećih društvenih briga i ovde država zasad deluje nedovoljno efikasno.

Bez obzira na to, činjenica ostaje činjenica: društvo nije usmereno ka raskolu, već ka stvaralačkom kretanju napred. Od toga koliko će Vladimir Putin uspeti da odgovori zahtevima društva u budućnosti, zavisi čvrstina njegovih političkih pozicija u zemlji.