Končalovski ne bez uzbuđenja saznao za učešće na Venecijanskom međunarodnom filmskom festivalu

Ruski režiser Andrej Končalovski prokomentarisao je vest o uljkučivanju svog novog filma Bele noći poštara Alekseja Trjapicina u osnovni program 71. Vencijanskog festivala, koji će biti održan od 27. avgusta do 6. septembra. Ovaj film govori o životu realnog čoveka – seoskog poštara Alekseja Trjapicina.

- Drago mi je što tako mali film, snimljen na kolenima za minimalne pare, interesantan je ne samo meni i ljudima sa kojima sam radio na filmu, već je zainteresovao još nekog. I nije tako važno da li će biti nagrada ili neće. Najvažnije je da je film snimljen ne za prikazivanje, već prosto iz duše, izazvao interesovanje. Za mene je već to maksimum.

Prema rečima režisera, vest o tome da je film uključen u program Venecijanskog međunarodnog filimskog festivala on je primio sa uzbuđenjem. Upravo u Veneciji započela je njegova karijera, upravo na tom festivalu najraniji radovi Končalovskog su bili nagrađivani.

- Venecijanski je festival moje mladosti. U Veneciji 1962. godine u konkursu debitanata nagrađen je moj seminarski rad Dečak i golub, a film Ivanovo detinjstvo koje sam radio sa Tarkovskim dobio je Zlatnog lava.

Mnogo kasnije film Končalovskog Dom budala bio je nagrađen na tom festivalu specijalnom nagradom žirija.

Razmišljajući o filmu Bele noći poštara Alekseja Trjapicina, Končalovski je istakao da ovaj film ne govori o tome da je on rešio da se vrati temi ruskog sela (jedan od najpoznatijih filmova Končalovskog je Slučaj Asje Kljačine, koja je volela, ali se nije udala i čija se radnja odvija u selu). Stvaralački postupci, smatra režiser, nius vezani za neka konkretna rešenja.

- Jednostavno hteo sam da uzmem kameru i da odem dalje od Moskve, na sever, da pogledam kako žive ljudi, da ih shvatim, rekao je Končalovski. Našli smo zanimljivog čoveka, došli kod njega, upoznali se. Naš junak živi u Arhangelskoj oblasti i radi kao seoski poštar. A tamo je poštar glavna karika koja povezuje. Nekome donosi penziju, nekome veknu hleba, nekome pismo, nekom sijalicu. Bilo je zanimljivo da se proprati detaljno njegov život i život ljudi sa kojima se suočava. Ja bih to nazvao laganim čitanjem života, životopisom, poznavanjem sveta. Priče ima malo, ali nema dosadnih priča, ima dosadnih naratora.

Prema rečima Končalovskog, u novom filmu nema profesionalnih glumaca, osim glumice Irine Jermolove. To je život realnih ljudi u realnom vremenu, to je pokušaj da se sredstvima filma razmisli o ljudima i njihovom životu.