VEK OD ROĐENJA PATRIJARHA PAVLA

 
Vek od rođenja patrijarha Pavla

Pre 100 godina, na današnji dan 11. septembra 1914. u Kućancima, tadašnja Austrougarska, rođen je Gojko Stojčević -patrijarh Pavle, 44. poglavar Srpske Pravoslavne Crkve.
Za patrijarha Srpske Pravoslavne Crkve izabran je 1. decembra 1990. godine. 


NEBESKI   ISCELITELJ

SVETOM PATRIJARHU SRPSKOM GOSPODINU PAVLU

( U znak zahvalnosti  za blagoslov koji sam dobila za svoje knjige
duhovne poezije.... )

Slavica Jovanović


Iscelitelju, ti koji prekoračiš provaliju ,
noseći u ruci brojanicu, ko žitni klas ,
kome su zjvezde posestrime ,
koji se nikad nisi sageo ispod kraljevih nogu ,
a ispod prosjačkih , polušapatom izgovarao molitvu za spas ,
kome iz zgarišta i iz pepelišta ,
neugasla niknu svetilišta i ognjišta,
kome je duša iznikla na nebu i postala zvezda .

Pevaču, pesme ti ptice , raspevane lastavice ,
vodeničaru, što sitno žito pesmopoja podeli sirotinji ,
iskušenja te razapinjala na krst ,
kažiprstom upirali , podmetači kukavičijih jaja ,
stršljenovi i gušteri, što presvlače zmijske košuljice,
a ne znaju stopala ti u stope Gospodnje staju
i patuljak ima veliku senku ,
a samo izabrani vidi Božje lice .
Duhovni Gorostasu , inspiracijo pesnikinje,
beraču lekovitih trava , šake ti pune okrepljenja,
ko plod divlje ruže šipuraka,
travaru, ti koji nosiš svoj pečat , svoj grb,
svoj beleg od rođenja , svoj krst jasnoviđenja !

Čuvaru  Nebeskog zvona, proplaka ikona i predskaza ,
ako ne bude opraštanja , kakva kazna može pasti sa neba ,
zemljotres, suša , poplava, podrhtavanja
i zbog nečasnih  vulkanska prašina na ljudski rod ,
dok se ne odvoji odrod, Pastiru, lutaće tvoj narod.
Poštuju te monahinje verne samovanju,
žednima Hrista, najduža si reka, potok i izvori,
ujedaju te za srce, al kad je odrod, znao šta je Bog,
kad je avetinja , znala šta je svetinja!?
Njima je vera značila, koliko pepela u šaku stane,
teško da će njima da svane...

Oni još beže od krsta, prizivaju pomračenje sunca .
Čudotvorni, parče praga manastirskog, ljubio si,
nisi pokleknuo pred iskušenjima ,
molitva je mali anđeo na tvom velikom dlanu...
I nikakva kraljeva zapovest, bila overena žigom prstena ,
nije ti značila ništa, nije ti reč zastala u grlu,
nisi je dočekao u strahu i grču ,
znao si da brazdači imaju neplodno seme ,
i u praskozorja i u predvečerja, opraštao si grehe,
čuvarkućo, sa manastirskog krova .

Tragaču, sa tobom peva hiljadu horova slavuja
i stižu poruke goloruke i bosonoge.
- Šta vam vrede oči , kad ne vide zvezde ,
kad ne znaju prečicu do Nedodirljivoga ...
Koliko ima peska na moru, vode na izvoru,
u očima tvojim ima jasnovida,
šaka ti svetionik ,  a Hrist pred očima živa slika,
ni previsoko, ni predaleko, tu negde iznutra govori.
Lučonošo , koji oživotvoriš  nebeski trag,
znao si da će vrzina  kola nevernika, sravniti sa zemljom ,
da će odrod biti posečena šuma ,
opominje grmljavina, prolom oblaka , požar
i ratovi koji bukte ko nekad .

Nerukotvoreni, kome si dušu otvorio,
 i koji stoji na vrhu planine, koji je vernim dušama  drag,
putokaz biće i Sudija blag.
Ko baci senku na Božije lice,
njemu se gubi svaki trag.
Iznad vrtloga, ponora, ćutanja , nepozvan dolazi kad tad.
Vidaru, isceljuju mošti svetaca,
za nas  moli Bogorodica i hor anđela ,
hodočasnik sam, ispred mene sveta Rakovica ,
manastir žila kucavica , gnezdilište malih lastavica.
I srećan si jato što si ptica, zlatokrila ptica stokrilica .

Ujedaće se za jezik, kad fenjeri tvog pogleda ,
obasjaju put,
kad zora preseče pupčane vrpce,
a ljubav tvoja Svetog pesnika, sakrije tamu, pokaže sunce ,
negde u nebeskom međurečju , negde u zvezdanom podmesečju ,
tamo gde zore ne leleču , Pravoslavlja pripališ sveću .
I mirisaće bosiljak što izniknu iz tvog dlana ,
ko miomiris smilja, nezaborava i tamjana ...

Slavica Jovanović
novinar i književnik
Prnjavor Mačvanski

Pesma je objavljena u trećem zborniku Duhovne poezije- Rakovica 2013.god