U Srbiji se danas više govori o Prvom svetskom ratu

Evropa ove godine obeležava 100. godišnjicu početka Prvog svetskog rata. Da li je veliko interesovanje za događaje od pre 100 godina u Srbiji, zemlji koja je podnela najviše žrtava? Između ostalog, srbski istoričari pominju "vreme neznanja". Odnosno, događaji iz Prvog svetskog rata su zaboravljeni. Profesor fakulteta političkih nauka beogradskog univerziteta Sava Živanov ne slaže se s time u potpunosti.

- Mislim da je to tendenciozno rečeno. Naprotiv, mislim da su sve porodice imale ljude koji su ratovali, koji su ginuli. To su njihove dede ili stričevi. Svaka porodica je imala po nekoliko mrtvih. A s druge strane sadašnje prilike su takve da Zapad očigledno vodi politiku koja ne odgovara većini stanovnika Srbije. Naša štampa je dosta prenosila natpise zapadnih istoričara ili kvaziistoričara o prirodi Prvog svetskog rata. I kao što znate, oni su u velikoj meri glavnu krivicu prebacili na Srbiju i Rusiju. To je očigledno neprihvatljivo za Srbe. Kao reakcija na to, postoji negativan odnos prema Zapadu kojeg oni otvoreno psuju, ukazujući kako je u to vreme Rusija bila uz Srbiju. Ne mogu a da ne budu politički neaktivni. A biti politički aktivan to znači biti u velikoj meri proruski raspoložen. Piše se dosta o Prvom svetskom ratu, govori se dosta. I mislim da se tu ponovo budi patriotsko raspoloženje stanovništva Srbije, a zajedno sa tim i prorusko raspoloženje. Tako da obeležavanje godišnjice ide u koloseku, ide u smeru politizacije u celini, u smeru povećanja poverenja u Rusiju, ljubavi prema Rusiji.

Da li smatrate da u tom usponu ima i uloge Rusije?

- Naravno. Kao što je u Prvom svetskom ratu zajedničko delovanje Srbije i Rusije dovelo do velikog zbliženja, tako i sada obnavljanje istinite slike o ulozi Srbije i Rusije u Prvom svetskom ratu doprinosi zbližavanju. Teško je biti optimista, zbog drugih okolnosti. Smetnja optimizmu je nesigurnost današnjice i još veća sutrašnjice. To veoma sputava da se izrazi veoma pozitivna strana srbskog raspoloženja koja dolazi usled saznanja o žrtvama koje su podnele Srbija i Rusija i da su one opet zajedno.

Kako je poznato, Rusija u poslednje vreme sve više teži da pomogne Srbiji da savlada njene ekonomske teškoće. Sava Živanov visoko ceni korake Rusije u tom smeru. Doduše, prema njegovom priznanju, za sada je ovo samo početak, te je rano da se tvrdi o ozbiljnim promenama. Međutim, perspektiva se ipak nazire.

- Još uvek je to malo, nedovoljno, i ne ogleda se neposredno na život ljudi. Tu su ozbiljni planovi, neki već razrađeni projekti, neke početne akcije. Ali to se još ne odražava na život običnog čoveka. Povećanje tog obima i istrajnost vremenom će dovesti do većeg zbližavanja Srbije i Rusije i do otvaranja većih perspektiva.

U ovom smislu, održanu u Beogradu na inicijativu Fonda "Andrej Prvozvani" i Centra Nacionalne Slave konferenciju "Veliki rat i početak novog sveta: aktuelni dnevni red čovečanstva" Sava Živanov smatra veoma korisnom.

- Potrebno je da zajednički na tome radimo, da se potsećamo slavnih i velikih dana, naše bliskosti, naše saradnje, naše uzajamne pomoći, i želja da se to obnovi.

Grigorij Sokolov,