Starogrčki kompjuter

Početkom dvadesetog veka u grčkim vodama je pronađen takozvani antikiterski mehanizam, koji savremeni naučnici smatraju pretkom modernog kompjutera. On je omogućio obavljanje izuzetno složenih astronomskih proračuna i radio je, između ostalog, kao logaritamski lenjir.

Osim toga, aparat je bio napravljen uz upotrebu elemenata transmisije, koju primenjujemo u savremenim automobilima i koja je otkrivena tek u prvoj polovini dvadesetog veka.

Da li vam nešto govori pojam „antikiterski mehanizam“? A to je jedan od najvećih arheoloških pronalazaka ikad načinjenih na našoj planeti! Početkom HH veka grčki ribari su našli okamenjene detalje koji su sadržali oko 20 zupčanika, ose, valjke, strelice i tri diska s natpisima i astronomskim simbolima. Ovaj čudni mehanizam je verovatno mornarima iz drevnih vremena pomagao da se orijentišu na otvorenom moru računajući širinu. Osim toga, ovo čudo precizne mehanike je omogućavalo izračunavanje lunarnih ciklusa i sadržalo je toliki broj najrazličitijih detalja da su ljudi nešto slično uspeli da stvore tek mnogo stoleća kasnije, u XIX veku. Zamislite, tada su u pitanju bili I vek naše ere, rimski brod na vesla i društvo u kojem su se ljudi, kako se kod nas smatralo, plašili da se udalje od obala Grčke kako se ne bi izgubili u morskim prostranstvima. Zato ovakav pronađeni predmet može da promeni naš doživljaj sveta i opšteprhvaćenu hronologiju izuma.

U ovom „digitronu“ kako su uređaj nazvali naučnici koji su ga snimili rendgenom, otkrivena su četiri majušna diska s preko 2.000 natpisa, koja su istovremeno služila kao instrukcija i kratko istraživanje nebeskih tela u antičko doba.

Ono što u svemu tome najviše čudi jeste ogromna preciznost u sklapanju uređaja, koja navodi na misao o serijskoj proizvodnji uz primenu metalnih legura (jer preko dve hiljade godina su odolevali koroziji).

Drugim rečima, Grci i Rimljani su uspeli da organizuju serijsku proizvodnju uređaja koji je postao tipski element opreme njihovih brodova. Zato samo njegovo postojanje protivreči zvaničnoj teoriji o niskom nivou razvoja grčko-rimske civilizacije. Centralne poluge antikiterskog mehanizma su funkcionisale slično kao automobilska transmisija, odnosno, običan menjač, koji je napravljen tek u prvoj polovini HH veka!

Posle novih istraživanja naučnici su uspeli da pronađu citat Cicerona, koji je stvaranje ovog uređaja pripisivao Arhimedu. Pošto se ovaj mehanizam koristio za određivanje faza Meseca i Sunca i položaja zvezda, on se smatra davnim pretkom naših savremenih kompjutera. Nije imao ekran od tečnog kristala i tastaturu, ali je mogao da radi s logaritmima i posedovao je izvanrednu preciznost, posebno za primerak tehnike iz I veka pre naše ere.

Do danas nije pronađen nijedan sličan uređaj, ali samo njegovo postojanje dopunjuje sliku Starog sveta u kojem nisu postojali samo digitroni, već možda čak i električne sijalice. A šta da kažemo o Egipćanima koji su oslikavali piramide freskama uz veštačko osvetljenje? Nađeni su crteži na kojima umetnici rade sa sinovima uz svetlost reflektora.

Da li to znači da je antički svet sve ovo nasledio od mnogo starije drevne civilizacije koja je potonula na dno Atlantskog okeana u grandioznoj kataklizmi i da je neke ostatke tehničkih znanja preuzela egipatska civilizacija, te da su ih zatim iskopirali Stari Grci i Rimljani?

Tatjana Filjčova,