Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 07.02.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 05.02. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 07.02.



Stanje na frontu  - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 07.02.



Holandija za referendum o ulasku Ukrajine u EU - Vlada Holandije biće primorana da razmotri stav o ulasku Ukrajine u Evropsku uniju u slučaju da prilikom najavljenog referenduma Holanđani glasaju protiv tog pakta, izjavio je šef holandske diplomatije Bert Kunders.

Iako predstojeći referendum neće imati obavezujući karakter, većina holandskih partija su već potvrdile da će poštovati mišljenje većine stanovnika, piše Rojters.

Prema preliminarnim procenama, oko 55 odsto građana Holandije glasaće protiv ulaska Ukrajine u Evropsku uniju zbog straha od konkurencije i novog talasa migranata iz te zemlje.

Pored toga, mnogi političari smatraju da se u slučaju da Evropska unija potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Ukrajinom to može dodatno odraziti na pogoršanje odnosa između Amsterdama i Moskve.

Kunders je za sebe rekao da će glasati „za“ ulazak Ukrajine u EU, dodajući da bi takav korak doprineo stabilnosti te zemlje.

Referendum o ulasku Ukrajine u Evropsku uniju biće održan u Holandiji 6. aprila ove godine, a pitanje će glasiti:

„Da li ste za ili protiv ratifikacije sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropske unije i Ukrajine?“, dodaje Rojters.

Holandija je trenutno jedina zemlja EU koja još uvek nije ratifikovala taj sporazum sa Ukrajinom.

Preimenovanje krimskih gradova – politička šizofrenija - Guverner Sevastopolja Sergej Menjajlo nazvao je želju ukrajinskih vlasti da preimenuju krimska naselja „političkom šizofrenijom“, ne isključivši mogućnost da Sevastopolj, na radost nacionalista, bude nazvan Banderovsk.

Ukrajinske vlasti saopštile su da planiraju da u okviru desovjetizacije preimenuju naselja na teritorijama Donbasa koje nisu pod ukrajinskom kontrolom, kao i naseljena mesta na Krimu koji je ušao u sastav Rusije. 

Prema mišljenju guvernera Sevastopolja, preimenovanje gradova i naselja sprovodiće se po želji ukrajinskih nacionalista. 

„Vlasti Ukrajine u okviru zakona o desovjetizaciji verovatno će poželeti da ruski grad Sevastopolj preimenuju u Banderovsk ili Mazepinsk“, rekao je Menjajlo. 

Prema njegovim rečima, težnja Kijeva da menja nazive gradova na Krimu podseća na političku šizofreniju. 

„To sve više liči na političku šizofreniju. Zvanični Kijev živi u svom svetu, čak i ne sumnjajući da je oko njega druga realnost“, naglasio je Menjajlo. 

Guverner Sevastopolja je rekao da ovakvi potezi Kijeva predstavljaju potvrdu da su Krimljani napravili dobar izbor. 

„Zamislite da su 2014. nacionalisti počeli da skidaju tablice, da ruše spomenike, da sve nazivaju po svom nahođenju, to bi neminovno dovelo do masovnog krvoprolića jer na Krimu niko ne bi trpeo takve banditske ispade“, naglasio je Menjajlo.

NATO spreman da poveća svoje prisustvo u Istočnoj Evropi - NATO namerava da poveća svoj kontingent u Poljskoj, Letoniji, Litvaniji i Estoniji, piše „Volstrit džurnal“. Očekuje se da će to biti najveće povećanje snaga Alijanse u Istočnoj Evropi od vremena Hladnog rata.

NATO planira da odobri povećanje broja svojih vojnika na Istoku, saopštio je „Volstrit džurnal“, pozivajući se na predstavnike Alijanse i SAD.

Prema podacima lista, upravo će tu odluku, najverovatnije, doneti ministri odbrane zemalja NATO tokom sastanka naredne nedelje. Tačan broj snaga i koliko vojnika svaka zemlja  treba da izdvoji biće određeno kasnije ove godine.

Taj korak će se ticati Litvanije, Letonije, Estonije i Poljske, navodi „Volstrit džurnal“. Agencija Rojters, sa svoje strane, saopštava da Alijansa ne namerava da u Poljskoj rasporedi svoje stalne vojne baze, bez obzira na njene molbe.

Prema podacima agencije, planirano povećanje snaga NATO–a u Evropi verovatno će biti najveće od vremena Hladnog rata. Nameru da ojačaju istočnu granicu u Alijansi objašnjavaju zabrinutošću zbog akcija Rusije, između ostalog, zbog ulaska Krima u sastav Rusije.

Predstavnici Rusije više puta su izjavljivali da će svako raspoređivanje snaga NATO–a velikih razmera predstavljati ozbiljnu pretnju za bezbednost te zemlje.

Kijev namerava da preimenuje gradove u Donbasu i na Krimu - Ukrajinske vlasti nameravaju da preimenuju naselja na teritorijama Donbasa koje nisu pod kontrolom Kijeva, kao i na Krimu koji je ušao u sastav Rusije.

Direktor Instituta za nacionalno sećanje Vladimir Vjatrovič je u intervjuu ukrajinskom portalu „Gazeta“ rekao da će u oko 600 naselja, čije vlasti (većina su pod kontrolom ustanika) nisu obavile konsultacije o preimenovanju i nisu uputile ukrajinskom parlamentu svoje predloge, biti upućene opomene parlamentarnog komiteta.

„Ako oni ovo budu ignorisali, do preimenovanja će svakako doći, ali po preporuci našeg instituta. Biće preimenovana i naselja koja ne kontroliše ukrajinska vlast na Krimu i na delu teritorije Donbasa. U vezi s poluostrvom, prioritet ima vraćanje istorijskih krimsko-tatarskih naziva. Naravno, Jalta će ostati Jalta, reč je o nazivima kao što su Kosmomolsko, Lenjino“, rekao je Vjatrovič.

On je dodao da je u okviru programa desovjetizacije u Ukrajini već uklonjeno više od 800 spomenika Vladimiru Iljiču Lenjinu, a planirana je demontaža još oko 700.

Zakon „o osudi komunističkog i nacističkog režima“ koji je stupio na snagu u Ukrajini u maju 2015. godine podrazumeva, pre svega, preimenovanje gradova i ulica koji nose nazive u čast sovjetskih državnih delatnika. 

Ukrajinski Institut za nacionalno sećanje sastavio je specijalni spisak od 520 istorijskih ličnosti čija će imena nestati iz naziva gradova i ulica. 

Prema informacijama Instituta, više od 943 naselja treba da bude preimenovano do kraja novembra ove godine.

Ministar ekonomije ne planira da se vrati u ukrajinsku vladu - Ministar za ekonomski razvoj Ukrajine Ajvaras Abromavičus ne planira da radi u aktuelnoj vladi zemlje jer ne veruje da će biti ispunjeni uslovi pod kojima su on i nekoliko drugih ministara pristali da ostanu na funkcijama.

Kriza vlade u Ukrajini izbila je povodom saopštenja Letonca Ajvarasa Abromavičusa da podnosi ostavku zbog pritiska administracije ukrajinskog predsednika Petra Porošenka. 

Ministar je zatražio ostavku zamenika predsednika Bloka Petra Porošenka, Igora Kononenka, kao i generalnog tužioca i premijera Ukrajine.

Zajedno sa četvoricom drugih ministara koji su u četvrtak saopštili da podnose ostavke, on je zatražio da se ne vrši pritisak na vladu i da joj se omogući da sprovodi reforme. 

Međunarodni monetarni fond, koji je ranije odučio da Ukrajini dodeli 17,5 milijardi dolara, već je izneo kritička saopštenja na račun ukrajinskih vlasti.  Čitajte više

Video vesti za 07.02.



Pres konferencija predsednika DNR Aleksandra Zaharčenka

Razgovor sa zarobljenim vojnicima kijevskih snaga

MO LNR o situaciji na frontu

Manevri Narodne vojske LNR

Basurin o situaciji na frontu

Manevri Narodne vojske DNR

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima