EPS ostaje u vlasništvu države

Ne verujem da će doći do većinske privatizacije NIS-a, kaže ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović

POLITIKIN POSLOVNI KLUB
Energetika će predstojeću jesen, koja se u našim uslovima uvek najavljuje kao vruća, po svoj prilici dodatno zagrejati. Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije, gostujući u Poslovnom klubu Politike, najavio je za jesen usvajanje zakona, a potom i raspisivanje tendera za izbor strateškog partnera za dokapitalizaciju NIS-a, javni poziv za izbor strateškog partnera za završetak Kolubare B i trećeg bloka Termoelektrane „Nikola Tesla B”.

Da li očekujete privatizaciju Elektroprivrede Srbije (EPS), koliko je to realan proces u ovoj godini?

Ne planira se nikakva privatizacija EPS-a. Kada kažem privatizacija želim da razjasnim da se ne planira da u preduzeće koje danas zovemo EPS uđe drugi kapital osim državnog. U ovom momentu EPS će ostati u stoprocentnom državnom vlasništvu, ali naravno ne kažem da će tako biti večno. Neophodno je, međutim, da se EPS reformiše. Jer, bez obzira na sve dosadašnje pozitivne pomake kojih je bilo i kojih ima, najveći broj ekonomskih pokazatelja ove kompanije je i dalje lošiji od sličnih u okruženju. Uz reformu, to jest pojeftinjenje funkcionisanja EPS-a, izmenu politike prema velikim potrošačima i korekciju cene struje, možemo da ostvarimo ono što je dugoročni plan – da pokušamo da napravimo ozbiljnog regionalnog igrača koji bi bio u državnom vlasništvu.

Za septembar se najavljuje novo poskupljenje električne energije. Za koliko?

Pitanje poskupljenja i eventualne visine poskupljenja je stvar o kojoj se pita Agencija za energetiku, ne ministarstvo. Ali, ako mene pitate, verujem da je u narednim godinama neophodno korigovati cenu tako da se dođe do oko 5,5 evrocenti po kilovat-satu. EPS bi sa tom cenom mogao ne samo da funkcioniše nesmetano već i da izdvaja znatan novac za investicije. Međutim, potrebno je imati u vidu i socijalni aspekt čitavog problema. Zato sam ja lično radije za više malih i odloženih poskupljenja nego za jedno od 10 ili 15 procenata. Ali, ponavljam, ovo je moj lični stav, relevantan je stav Agencije za energetiku.

Da li ćemo graditi nove elektrane i gde?

Na jesen će biti raspisan tender za strateškog partnera sa kojim će se okončati gradnja Kolubare B, kao i partnera sa kojim će se izgraditi treći blok TENT B. Verujem da će na jesen moći da se donese i konačna odluka o tome kako ćemo, zajedno sa Republikom Srpskom, na najbolji način iskoristiti potencijal sliva Drine.

Povećate cenu struje da biste omogućili investicije, ali to politički nije popularno. Proteklih godina ubeđivali su nas da MMF određuje cene. Šta na to kažete?

MMF neće određivati cene, barem ne dok sam ja ministar.

Spremni ste na taj nepopularni potez?

Verujem da će cena u budućnosti morati da se koriguje, ali je, kao što sam rekao, prava adresa za ovo pitanje – Agencija za energetiku. Međutim, ne može cena struje da bude kriva baš za sve. EPS mora da bude operativniji i jeftiniji, mora se na čistac isterati pitanje cene struje za industriju, a verujem da postoje i načini kako EPS može da prihoduje i od netradicionalnih delatnosti. Naravno, bez obzira na to što je cena struje u Srbiji među najnižim u okruženju i Evropi, neophodno je voditi računa, kako sam već rekao, i o socijalnom aspektu celog problema, odnosno o domaćinstvima koja će imati pravo na izvesnu subvenciju cene električne energije. To će biti moguće nakon što se izradi jedinstveni sistem socijalnih karata za svako domaćinstvo. Samo na taj način mi ćemo moći da napravimo zaista pravedan sistem i da slojevi stanovništva sa najnižim primanjima budu zaštićeni.

Šta treba učiniti da žitelji južne srpske pokrajine imaju struju?

Kontaktiraćemo sa Unmikom i pokušati da nađemo rešenje. Dakle, sa Unmikom, jer za nas on postoji, a ne nekakva vlada Kosova ili KEK (kosovska elektroprivreda). Mi ćemo dati ponudu koja će biti korektna i omogućiti relativno pristojno snabdevanje enklavama na Kosovu i Metohiji. Nakon toga ćemo videti da li će struja Unmiku biti sredstvo za manipulacije i političke pritiske na Srbe na Kosovu i Metohiji, ili  će prevladati razum.

Imamo informaciju da je ČEZ sklopio ugovor da po veoma dobroj ceni iz Češke isporučuje struju na Kosmet. Šta o tome mislite?

To je stvar Unmika i ČEZ-a. Sve što je nama važno jeste da ljudi na Kosovu i Metohiji imaju struju. Podsetiću na elementarnu činjenicu – elektrane na Kosovu su proizvodile više struje 1998. godine nego danas.

Da li planirate isporuku generatora u selima gde nema mreže?

Da, tamo gde je neophodno, manastirima i izolovanim zajednicama. Svugde gde struja na drugi način neće moći da se isporučuje.

Pričate o uglju, a on je, kao što znate, prljava tehnologija. Da li imate u planu neku razvojnu strategiju?

Potrebno je da napravimo jasnu strategiju, zapravo, bolje rečeno, jasan plan za iskorišćavanje alternativnih izvora energije. Verujem da ćemo na jesen u Beogradu moći da predstavimo taj plan. Naravno, potencijali se znaju, na primer preko 800 lokacija za podizanje mini hidroelektrane, što bi nam donelo nešto ispod 700 megavata. Nisu zanemarljivi ni kapaciteti za dobijanje eolske energije u pojedinim delovima Srbije, veliki je potencijal i u biomasi... Samo, veliko je pitanje i cene tako proizvedene struje, koja je, u najvećem broju slučajeva, za sada znatno skuplja od one koju proizvodi EPS. Potrebno je, i to je najveći zadatak, izraditi sistem koji će proizvođačima energije iz obnovljivih izvora omogućiti da rade sa profitom.

Kažu da privatizacija NIS-a kasni zbog toga što se država teško odriče funkcija u javnim preduzećima i da će se NIS prodavati kada u budžetu bude ponestalo para. Ipak ste za jesen najavili tender za NIS?

Postoji strategija, koju je usvojila prethodna vlada, koja, pojednostavljeno, predviđa da strateški partner kupi 25 odsto vlasništva, a da ima obavezu da investicijama digne svoj udeo do 37,5 odsto, tj. da u prvom i drugom koraku većinski paket ostane državi. Ja apsolutno podržavam ovaj koncept. Otvorila su se, međutim, neka nova pitanja u vezi sa tom strategijom, pre svega u vezi sa podelom deonica NIS-a zaposlenima i građanima. Privatizacioni savetnik bi trebalo da na pitanja odgovori, i da onda vlada usvoji možda modifikovani koncept. Ne verujem da će doći do suštinske promene, to jest verujem da će i u novom konceptu većinski udeo ostati državni. Na jesen nam sledi, ako sve bude po planu, usvajanje zakona koji bi regulisao vlasničku transformaciju NIS-a, a nakon toga i tender.

Koliko šteti odlaganje privatizacije NIS-u?

– Svakako da je potrebno što pre pokrenuti proces izbora strateškog partnera, ali postoje objektivni okviri u kojima živimo. Da je prethodna vlada donela odluku da krene u privatizaciju, bila bi napadana zašto to čini u trenutku kada su raspisani izbori. Pošto to nije uradila, sada je pitanje zašto posao nije završen i koliko odlaganje šteti. Idealnih situacija nema.

Kakav je stav vlade prema izjavi da se banke otimaju ko će dati kredit NIS-u za realizaciju investicija?

Nismo dobili nikakvu zvaničnu informaciju o tome. Kada je budemo dobili, zauzećemo stav.

Šta je sa Banatskim Dvorom, jer ide zima, a nemamo sopstveni rezervoar gasa?

Nije realno očekivati da skladište u Banatskom Dvoru bude operabilno pre zime 2008/09. godine. Uz okončanje radova na instalacijama neophodno je, između ostalog, napuniti skladište i to prvo tzv. jastučnim gasom pa tek onda gasom koji bi bio korišćen u momentima povećane tražnje. To je realno moguće tek u roku koji sam naveo.

A „južni krak” gasovoda?

O tome će se obaviti ozbiljni razgovori sa ruskom stranom. U ovom momentu imamo potpisan memorandum iz decembra prošle godine između ministarstva i ruskih partnera, a osnovna ideja je da se deo Evrope snabdeva ruskim gasom velikim gasovodom kapaciteta 20 milijardi kubnih metara koji bi išao preko naše teritorije. To jeste naš vrhunski interes, jer bismo postali tranzitna zemlja, uz sve pogodnosti koje to nosi, ali bismo se dodatno obezbedili neophodnim količinama gasa. To je, dugoročno, prioritet, ali moram da naglasim da i druge zemlje regiona imaju interes da takav gasovod prođe preko njihove a ne preko srpske teritorije.

Šta je kratkoročni prioritet?

Sada je važno snabdeti se ruskim gasom barem iz još jednog pravca osim postojećeg preko Horgoša. Rešenje je u izgradnji gasovoda Niš–Dimitrovgrad–Dupnica–Sofija.

Ako ova zima bude oštra, a mi tehnički ne možemo da povučemo više gasa – šta je alternativa?

Ministarstvo će učiniti sve što može da obezbedi neophodne količine svih energenata, ali ne možemo u kratkom roku da izgradimo nove kapacitete ili nove gasovode. Mi smo izdali sve neophodne dozvole za gradnju gasovoda Niš–Sofija, tako da što se tiče srpske strane gradnja može sutra da počne.

U julu ćete razgovarati sa Rusima o gasovodu, ali da li ste nešto, ipak, obećali Rusima?

Ne. Šta sam mogao da im obećam? Bez obzira na sve spekulacije, jasno je da će proces privatizacije ma čega ići u skladu sa zakonom, a takođe je jasno i da su pravi poslovni dogovori oni koji su u obostranom interesu. Ja verujem da je i izgradnja gasovoda Niš–Sofija, kao i velikog gasovoda preko srpske teritorije upravo u najboljem interesu i Srbije i Ruske Federacije.

Da li je energetika zaista glavni srpski brend?

Verujem da EPS i NIS mogu da budu ozbiljni regionalni igrači. Kao i da možemo da budemo bitna zemlja za tranzit gasa. Istovremeno mislim i da neuporedivo više može da se uradi sa alternativnim izvorima energije. Nadam se da sam odgovorio na vaše pitanje.

Šta sa sporovima oko imovine NIS-a, pogotovo u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji?

Pitanje imovine NIS-a u Hrvatskoj ostalo je otvoreno, i mislim da je sasvim jasno da smo zainteresovani za tu imovinu. Ona pripada akcionarskom društvu koje je u državnoj svojini. Što se tiče imovine na Kosovu i Metohiji tražićemo sve što je oteto, ako je neophodno i preko evropskih sudova. Verujem da će povoljno konačno rešenje statusa Kosova i Metohije doneti i rešenje ovog problema mimo sudskih koridora.

Kako rešiti velike dugove za gas?

„Srbijagas” je javno preduzeće, posluje na komercijalnim osnovama, dakle nema prostora za bilo kakav oprost dugova. Dužnici moraju da se obrate „Srbijagasu” i pokušaju da nađu način kako da najbezbolnije reše pitanje dugova. Inače će te dugove morati na neki način da izmiri država, dakle svi mi. Ne mislim da je to pošteno.