Napravili smo novu Vojsku

U slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, Vojska Srbije reagovaće kako joj se naredi. Elementarna stvar u demokratijama u odnosu vojnik-građanin-država je da vojnik sprovodi odbrambenu politiku vlasti izabrane od strane građana. Država ima monopol nad primenom sile, posebno vojne. Vojska nema pravo da vodi samostalnu politiku. Osim toga, onaj kome je država poverila oružje mora biti u stanju da kanališe emocije - kaže za "Blic" general-potpukovnik Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba Vojske Srbije.

Deo političkog vrha upozorava na prekid odnosa sa zemljama koje prihvate nezavisnost Kosova, za koju se zalaže SAD. Ima li to bilo kakve posledice po implementaciju VS u Partnerstvo za mir?
Za nas su relevantne odluke Skupštine, Vlade i predsednika. Vojska ne treba da reaguje na dnevne natpise i izjave u štampi.

Traje li bitka za smer u kojem će ići Srbija - ka daljem približavanju NATO ili ka zaokretu prema Rusiji?
Sa stanovišta međunarodne vojne saradnje, to nisu opcije koja jedna drugu isključuju. Odluka o ulasku u Partnerstvo za mir je odluka države i, sada kada smo u tom programu, vojska pokušava da maksimalno iskoristi mogućnosti koje su joj se time otvorile: ne vidim da je to nešto što nas neminovno otklanja od jedne ka drugoj strani. U Partnerstvu za mir je i Rusija. Preciznije, Rusija i NATO imaju i poseban program saradnje.

Kako ste se osećali dok se o vama na poziciji načelnika Generalštaba pregovaralo kao o delu paketa o pregovorima o formiranju vlade?
Moj posao je, između ostalog, pravljenje brigada, a ne vlade. Znam samo da takva vrsta trgovine nije obeležje razvijenih demokratija.

Da li je vojska partijski podeljena?
Ne. Pripadnici Vojske imaju biračko pravo i s time počinje i završava njihovo učešće u izbornom ciklusu. To je pitanje ličnih, a ne kolektivnih afiniteta i procena u davanju poverenja nekoj političkoj opciji. Vojska, odnosno njeni pripadnici, opterećena je kao i većina stanovnika Srbije standardom, kvalitetom života, da li će imati pristojnu platu, da li će rešiti stambeno pitanje, na koji način da kupe deci knjige...

Da li još traje provera vojnih objekata u Srbiji kako bi se ustanovilo da li se tamo kriju haški optuženici, pre svih Ratko Mladić?
Vojna policija, koja po nalogu ministra odbrane proverava sve objekte širom Srbije, od malih napuštenih do onih sa 1.000 vojnika, do sada nije pronašla nikakve tragove koji bi ukazivali na to da tamo boravi ili je boravio neko od haških begunaca. Provere još uvek traju. Ljudi angažovani u toj operaciji ne znaju koji objekat će proveravati do momenta polaska u akciju. Taj posao još nije završen.

Nadležni ste za vojnu policiju. Da li ste došli do nekih saznanja o ubistvu vojnika u kasarni na Topčideru? Da li verujete da su se međusobno poubijali?
Najvažnije je da se što pre reše ti slučajevi, a ne šta ja verujem. Vojni sudovi više ne postoje i to je sada stvar civilnog pravosuđa. Ali, u interesu vojske je da se to reši. Sudski postupak je u toku i vojska i MO nad tim nemaju nadležnosti. Ali, ono što je do nas spremni smo da uradimo. Daćemo sva dokumenta koja mi imamo, a koja su sudu ili advokatima porodica potrebna. Najgora je varijanta da postoje različita tumačenja koja ostavljaju sumnju da vojska tu nešto skriva.

Reorganizacija Vojske upravo je završena. Ima analitičara koji kažu da naša vojska nikada nije bila manja ni slabija?
Model velikih stajaćih vojski iz vremena hladnog rata je zastareo. Hladnoratovski pristup sa ogromnim vojskama koje čekaju na granici imaginarnog neprijatelja je napušten. Najvažnije, nije primeren bezbednosnim izazovima s kojima se Srbija suočava. Mi dimenzionišemo vojsku primerenu našim mogućnostima, a u skladu sa sadašnjim bezbednosnim izazovima. Neke od bivših jedinica nisu bile jedinice u realnosti, već samo na papiru i pitanje je da li ste i kako mogli da ih upotrebite. Šta nam je vredela tehnika, ako nismo imali dovoljan broj obučenih ljudi da s njom rukuje i ka smo imali veliki broj nepopunjenih jedinica, komplikovanu i skupu logistiku, nedovoljno mobilne jedinice. Imali smo komandni kadar, ali ne i vojnike da popune te brigade, ni na trenutnom služenju ni u rezervi. Ukratko, neracionalna i skupa organizacija.
Zato smo i nastojali da u ovoj reorganizaciji napravimo brigade koje imaju realnu borbenu moć, za koje već znaju kolege iz drugih zemalja. I cene brzinu kojom smo to postigli.

Kako izgleda Vojska Srbije danas?
Naša vojska sada izgleda potpuno drugačije nego što je izgledala 13 meseci ranije. To više nisu brigade na papiru. S druge strane, sada nemamo više potpukovnika nego poručnika, kao što je bilo donedavno. Otpisali smo tehniku koja je neupotrebljiva, poput tenkova T55 koji u eventualnom sukobu s nekom ozbiljnom vojskom ne mogu da urade posao. Besmisleno je bilo da zavaravamo sebe da to imamo na brojnom stanju. Sada imamo brigade s većim manevarskim mogućnostima, koje nisu vezane samo za svoj grad, lako pokretljive, koje mogu brzo da završe posao, sa upotrebljivom tehnikom i ljudima koji su u stanju da se snađu i urade svoj posao tu ili na nekom drugom mestu, gde je već potrebno.

Ministar Šutanovac izjavio je da je vojni budžet dovoljan za puko preživljavanje vojske?
Imamo ogromne personalne troškove. Međutim, nismo želeli da govorimo da su nam potrebni veći stanovi, veće plate i veće beneficije da bismo mogli da funkcionišemo. To ništa ne bi rešilo. Zato smo prvo pokušali da uradimo šta možemo sami, sa parama koje imamo. Formirali smo vojsku koja je mnogo upotrebljivija koristeći postojeće resurse. Milione kilometara smo prešli formirajući jedinice, tenkovi i tenkovi su prešli iz Vojvodine na jug Srbije. Radili smo to iz redovnog budžeta i uspeli smo da završimo reorganizaciju vojske po Strategijskom pregledu odbrane u prvoj polovini 2007. godine. Formirali smo brigade, popunili ih najkvalitetnijim ljudima i najkvalitetnijom opremom koju imamo. Sada težište prebacujemo na obuku.
Opredelili smo se da prvo pokažemo u praksi da zaslužujemo drugačiji rejting vojske nego što je bio poslednjih petnaest godina. Sada kada smo uradili dosta toga u okviru postojećih resursa i kada, verujem, imamo bolji rejting, oni koji imaju politički mandat mogu da traže više para. Ali još toga zavisi od nas. A to je rešavanje nepovoljne strukture unutar budžeta vojske. Ima tu dosta prostora da se bolje uredi sistem i da se pare troše racionalnije. Moramo više da trošimo na operativne potrebe i investicije na uštrb velikih personalnih troškova.

Mislite na penzije?
Između ostalog. To treba da izađe iz budžeta odbrane. Jer od 60 milijardi, 20 milijardi ide za penzije. Treba izmeniti i sistem beneficija koji nije primeren sadašnjoj vojsci. Kada preraspodelimo novac iz budžeta, moći ćemo mnoge stvari da uradimo, da povećamo plate, napravimo bolje uslove smeštaja za vojnike, kvalitetniju opremu. To opet neće biti dovoljno da kupujemo velike sisteme. Za tako nešto treba nam ipak poseban državni fond, jer to se ni u jednoj zemlji ne kupuje iz redovnog godišnjeg vojnog budžeta. Ako za jedan borbeni avion s opremom treba 50 miliona evra, jasno je da to ne možemo iz budžeta.

Avijacija je bila posebna kritična tačka. Da bismo imali prosečnu avijaciju, šta nam treba i kada očekujete prvi novi borbeni avion?
Bilo bi dobro da novi borbeni avioni počnu da pristižu već 2010. godine i da u dogledno vreme imamo dvanaest novih borbenih aviona. Potrebni su nam i helikopteri i transportna avijacija. Ali nerazumno je da očekujemo da se to reši ove godine.
Imamo avijaciju koja može da čuva naše nebo, izvodi obuku. Već sada imamo povećan broj sati letenja u odnosu na prethodne godine. Koristeći ovu avijaciju s ovim bezbednosnim izazovima, možemo da premošćujemo probleme, ali ne u nedogled.

Šta je Vojsci Srbije danas najpotrebnije?
Treba nam niz stvari, od lične opreme vojnika do savremenih sredstava veze. Civilni komunikacioni sistemi, uključujući mobilnu telefoniju, pokazuju koliko su napredovale telekomunikacione i informacione tehnologije. Iz budžeta ne možemo finansirati kompletnu izmenu sistema veza, što je potrebno jer vojska mora da izađe iz frekvencijskog opsega koji se preraspodeljuje civilnim korisnicima, a za to je potrebna nova tehnika. Postoji odluka Vlade Srbije da vojska dobije novac za to. Već je neka oprema stigla od stranih uglednih proizvođača i trenutno je u fazi ispitivanja.

Koje je brojčano stanje vojske?
Sada mirnodopska vojska, bez Ministarstva, ima nešto više od 27.000 pripadnika, koliko je i planirano da bude ove godine. Kako bude išla profesionalizicija, tako će se smanjivati broj vojnika na redovnom služenju vojske i povećavaće se broj profesionalnih vojnika.

Šta sledi u daljem toku reforme vojske?
Sada kada smo uspostavili organizacionu strukturu, prioriteti su nam obuka, modernizacija i profesionalizacija, znači podizanje kvaliteta. Sve ovo treba da prati i odgovarajuća socijalna reforma.
Kratkoročno, potrebno je da što pre prestanemo da obezbeđujemo prazne kasarne koje smo napustili. Bez obzira što u njima više nisu stacionirane jedinice, i dalje je vojska odgovorna za njih i ima troškove. Suvišnu i staru tehniku iz tih kasarni treba da grupišemo i da je se rešimo.

Civilno služenje – farsa

Civilno služenje vojnog roka izrodilo se u farsu. Koliko se ono pokazalo opravdanim i korisnim?
Troškovi takvog služenja idu na teret vojnog budžeta, a vojska nema od toga koristi. Ne kažem da je civilno služenje beskorisno i nepotrebno. Ali deo troškova civilne službe snosimo mi, kao, na primer, zdravstvenu zaštitu, a tu spada i opravka zuba, a i estetska hirurgija. I mnogi problemi koji prate civilno služenje, uključujući saobraćajne nezgode, problemi su Vojske. Mislim da ceo taj set troškova i problema treba izmestiti iz sistema odbrane prema onim institucijama koje imaju koristi od civilnog služenja. S druge strane, mi više nemamo manjak regruta. Smanjene su formacijske potrebe, a odziv regruta u junskoj partiji zavisno od regiona je preko 90 odsto. Nadam se da je ovako visok odziv regruta posledica i podizanja ugleda vojske. Lepo zvuči kada imate u urbanoj sredini kao što je beogradska tako visok odziv.