Uvozili i alergiju

POSTOJE neki nepromišljeni potezi iz prošlosti koji nas danas mnogo koštaju. Jedan od njih je uzgajanje kanadskih topola, koje su uvezene šezdesetih godina prošlog veka, i koje su među najvećim krivcima što oko 70.000 sugrađana muku muče sa alergijama u ovo doba godine.

Kako nam je objasnio predsednik Ekološkog pokreta Beograda Dušan Rašeta, svojevremeno je ova vrsta drveta uvezena za potrebe industrije celuloze i papira.

- Ovo drvo je zahvalno jer brzo raste - objašnjava Rašeta.- Sadi se pored rečnih obala jer mu prija voda. Pozitivno je i to što "vezuje" obalu jer sprečava njeno odronjavanje. Ali, ovo drvo ima i mnogo negativnih osobina.

Rašeta podseća da nikad nije viđeno da ptice naprave gnezdo u krošnji ovog drveta. U doba cvetanja prozivodi takozvane mace, koje kod mnogih sugrađana izazivaju alergijske reakcije.

- Ako već neko mora da sadi ovakvo drveće, onda bi to morao da radi daleko od naselja - dodaje Rašeta.- To je razlog zašto će Ekološki pokret Beograda pokrenuti akciju da se zabrani sadnja topola, pre svega u naseljima i na njihovim obodima. Sledeći korak bi bio potpuna zamena ove vrste drveta nekim drugim vrstama.

SOMČIĆI
Pominjući biljne i životinjske vrste koje smo uvezli na našu štetu, Rašeta posebno izdvaja američkog patuljastog somčića, koji je nastanio naše reke i jezera.
- On je proždrljiv, neobično plodan i osim čoveka nema neprijatelja - kaže Rašeta. - Sada se namnožio, a jede ikru i mlađ drugih plemenitih riba, praveći nepopravljivu štetu.

AMBROZIJA
Neznanje nas nekada puno košta, a Rašeta izdvaja primer ambrozije koja u jesenje doba izaziva brojne alergijske reakcije.
- Pojedini Beograđani ambroziju gaje kao ukrasno bilje - objašnjava Rašeta.- To je plod čistog neznanja. Podsećam, ova biljka liči na divlji peršun.