Negativni plusevi: SAD kritikuju dogovor između BP i „Rosnjefta“

Sporazum o saradnji između koncerna „Britiš Petroleum“ (BiPi) i kompanije „Rosnjeft“, koji je potpisan prošle subote, izazvao je talas kritike od strane američkih političara. Po njihovom mišljenju ova alijansa odvlači interesovanja BP od SAD-a, što će negativno uticati na nacionalnu bezbednost zemlje. Američki kongresmeni su zbog toga pozvali Komitet za strane investicije SAD da analizira ovaj sporazum.

U suštini, britanski BP odavno više nije nacionalna, već svetska kompanija za gorivo i energetiku. Oblast njenih interesovanja proteže se na mnogo tačaka zemljine lopte. Ali četvrtina sve aktive i četvrtina proizvodnje nafte i gasa kompanije otpada na SAD. I da su imali želju, američki investitori su mogli da spreče dogovor s „Rosneftom“, da izraze nepoverenje prema politici koju sprovodi upravni odbor BiPi, čak i da promene rukovodstvo kompanije. Međutim, američki biznis je odobrio sporazum, po kojem „Rosneft“ dobija pet procenata akcija BP u razmenu za svojih 9,5. Ovoliki obim aktive neće dozvoliti partnerima međusobno mešanje u delatnost van zajedničkih projekata, ističe predsednik Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

Prilično je čudno što političari nastupaju s izjavama o pretnji po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država. U strukturi akcionara BP danas ćemo naći vladu Katara s dva odsto akcija, kinesku kompaniju s jednim procentom akcija. To zbog nečega ne izaziva negodovanje američkih političara. Da, paket od pet procenata je prilično ozbiljan. Ali on neće omogućiti „Rosneftu“ da donosi bilo kakve strateške odluke u vezi s budućnošću kompanije. Rosneft je spreman da preda tri deonice na arktičkom kopnu. U Rusiji se takođe moglo postaviti pitanje: zašto svoje arktičke rezerve predajemo BP-u. Mi to ne radimo. A nama je dat mali udeo kompanije i već počinje histerija na temu „pretnja po nacionalnu bezbednost“. Smešno.

U stvari, SAD nema nikakvu moć da utiče na dogovor dve strane kompanije. I sva ova retorika u Kongresu nije ništa drugo do još jedan u nizu antiruskih talasa. Do ovog zaključka dolazi čak i ugledni američki stručnjak, bivši predsednik drugog naftnog giganta – koncerna „Šel“ Džon Hofmajster. On je obacio sve bojazni u vezi s dogovorom između BiPi i „Rosnefti“ i istakao je da vidi primer „normalnog, prirodnog biznisa“, biznisa u kojem obe strane dobijaju. „Rosneft“ povećava vrednost svoje aktive, a BP dobija izlaz na arktički kontinent bogat naftom.

Uzgred rečeno, stručnjaci smatraju da je upravo to i predstavljalo glavni uzrok napada od strane SAD. Sad, kad dve najveće kompanije ujedine svoje mogućnosti, tehnologije i kapitale, čak i isksustvo likvidacije ekoloških nesreća, one će se čvrsto ustoličiti u perspektivnom Arktičkom reigonu i predstavljaće ozbiljnu konkurenciju SAD.