Jeremić predstavio prezentacioni dokument u savetu NATO

Vuk Jeremić predstavio je Savetu NATO-a tzv. prezentacioni dokument o osnovnim ciljevima Srbije u Partnerstvu za mir. Kako je potvrđeno za B92 u tom dokumentu ne pominje se da je cilj Srbije da se jednog dana uključi u NATO, već da sa NATO-om sarađuje. Ministar spoljnih poslova Srbije predstavio je dokument na sastanku u Briselu, u jeku polemike među političkim partijama da li Srbija treba da postane članica NATO-a. Vuk Jeremić je u Briselu rekao da su strateški glavni zadaci Vlade Srbije brzo priključenje zemlje Evropskoj uniji i aktivno učešće u Partnerstvu za mir. Ocenjujući da je ovo važan dan za Srbiju i njenu demokratiju i za ceo Zapadni Balkan i za evroatlantsku zajednicu naroda, Jeremić je istakao jasnu spremnost Srbije da ima konstruktivnu ulogu u učvršćivanju bezbednosti u Jugoistočnoj Evropi.

U prezentacionom dokumentu se, prema Jeremićevim rečima, jasno ističe da Srbija nedvosmisleno veruje u strategiju intezivne regionalne bezbednosne saradnje i detaljno navode oblasti saradnje koju Srbija želi da ima u okviru Partnerstva za mir.

Podsećajući da Srbija „nikada neće moći da zaboravi tragične događaje koji su se dogodili 1999”, Jeremić je, međutim, rekao da Srbija gleda napred, a ne nazad. Ocenjujući da je pomirenje od suštinskog značaja za izgradnju jedinstvene Evrope, Jeremić je istakao snažnu opredeljenost Srbije na punu saradnju s Haškim tribunalom.

Kako B92 saznaje, u tom dokumentu se pominje da je cilj Srbije da se jednog dana priključi Evropskoj uniji i da sarađuje s NATO-om. Iako je u svom predlogu Ministarstvo odbrane kao cilj navelo i evroatlanske integracije, što bi značilo i eventualno članstvo u NATO-u, ta forumlacije je sklonjena iz teksta.

Ističe se da je Prezentacioni dokument usvojen jednoglasno, ali ga je Vlada Srbije usvojila iz trećeg puta, i to na telefonskoj sednici. Tokom međustranačkog usaglašavanja, iz političkog dela dokumenta uklonjenje su sve fomulacije koje bi mogle da sugerišu da Srbija želeli da postane članica NATO-a, a akcenat je stavljen na regionalnu saradnju i kompromisno rešenje za Kosovo i Metohiju.

Da Beograd baš i ne izgara od želje da sarađuje s NATO-om govori činjenica da je Srbija pozvana, na svoj zahtev, u Partnerstvo za mir, u novembru prošle godine, a da tek sada dostavlja dokumet kojim se to članstvo formalizuje. Bosna i Hercegovina i Crnoj Gora, koje su na istom samitu pozvane u Partnerstvo, odavno su dostavile dokument u kom navode u kojim oblastima želi da sarađuju s članicama NATO-a.

Partnerstvo za mir usmereno je na stvaranje poverenja između NATO-a i zemalja u Evropi koje su van tog vojno-političkog saveza. Partnerstvu su od osnivanja, 1994, pristupile 23 države, uključujući Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju.

Kada je reč o vojnoj saradnji Srbije, ona je u dokumentu navela da je zainteresovana za obuku vojnika u vanrednim situacijama, školovanje i obuku oficira, a nudi iskustva iz ratne medicine.

Sledeći korak trebalo bi da bude potpisivanje Bezbednosnog sporazuma, koji podrazumeva razmenu poverljivih informacija između Srbije i NATO-a, a što je preduslov da se Beogradu dozvoli otvaranje misija pri severnoatlantskom savezu u Briselu. Međutim, premijer Srbije Vojislav Kostunica se protivi tom sporazumu, pa ga Vlada još nije usvojila. Bilo je predviđeno da generalni sekretar NATO-a potpiše taj sporazum pri nedavnoj poseti Beogradu.

Popović: Skupština da odluči o nepristupanju
I dok ministar Jeremić iz DS-a predstavlja dokument o planovima u Partnerstvu za mir, potpredsednik Demokratske stranke Srbije i ministar u Vladi Aleksandar Popović ponovio je stav svoje stranke da Skupština treba da glasa protiv pristupanja NATO-u.

On je rekao da bi bilo najbolje da sve relevantne stranke podrže predlog te partije da parlament donese odluku da Srbija ne može da pristupi NATO-savezu, ukoliko SAD ili neke druge članice tog vojnog saveza priznaju jednostranu nezavisnost Kosova.

On je rekao za Tanjug da je predsedništvo DSS-a u novi program unelo odredbu da je ta stranka protiv ulaska Srbije u „NATO-pakt”.

„To je naš načelan stav, a DSS ostalim strankama kao zajednički stav predlaže da Skupština Srbije donese odluku da Srbija ne može pristupiti NATO-paktu ako države članice ovog vojnog saveza priznaju jednostranu nezavisnost Kosova”, kazao je Popović.

DS: Ne preispitivati poziciju o pristupanju
U međuvremenu, oglasila se i šefica poslaničkog kluba Demokratske stranke Nada Kolundžija, koja se nada da Srbija neće imati posebnog razloga da preispituje ranije utvrđenu poziciju o pristupanju NATO-u.

Ona očekuje da evropski put Srbije neće biti doveden u pitanje uprkos razlikama koje postoje među koalicionim partnerima i dodala da priključivanje Srbije Evropskoj uniji i NATO-u treba postaviti kao pitanje bolje budućnosti.

„Nadam se da postoji visok stepen političke odgovornosti kod svih koji upravljaju državnim i javnim poslovima i da će biti doneta mudra odluka”, rekla je Kolundžija za Tanjug.

Ona je ocenila da je priključenje NATO-u ozbiljno pitanje, kojim se ne bi trebalo baviti samo sa stranačkog stanovišta, već da o tome, kako je dodala, treba voditi ozbiljnu raspravu u svim stručnim, političkim krugovima, široko u javnosti i tek onda doneti odluku u najboljem interesu Srbije.