Beskrajna igra

Izjava Glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Serža Bramerca o tome da Srbija posle Ratka Mladića treba hitno da uhapsi i izruči u Hag bivšeg lidera Srba u Republici Srbskoj Krajini Gorana Hadžića, ponovo je dovela u pitanje prave ciljeve Haškog tribunala i cenu zahteva koje on i dalje upućuje Srbiji. Odgovor je u geopolitičkom smislu Haškog tribunala, smatra analitičar Petar Iskenderov.

Tužilac Bramerc žuri. U ponedeljak ima planiran referat u SB UN i on teži da dokaže da ne dobija uzalud platu. Još belgijski pravnik ima lični motiv da postigne maksimalni uspeh na svojoj aktuelnoj dužnosti. Jer pre imenovanja za generalnog tužioca Haškog tribunala bivšeg premijera Libana Rafika Haririja 2005. godine, ali nije uspeo da da iscrpljujuću sliku ovog zločina koji je glasno odjeknuo. U mnogome – zbog nesposobnosti ili neželje da se ruše one geopolitičke postavke koje SAD i EU primenjuju u odnosima u regionu Libana, Sirije, Izraela i Irana.

U slučaju Haškog tribunala ovi geopolitički razlozi ispostavili su se još jači. Početak haške etape službe Serža Bramerca podudario se sa objavljivanjem šokantne iformacije o zločinima albanskih separatista na Kosovu – između ostalog o „crnoj transplantologiji“. Ipak reosr generalnog tužioca faktički se samoudaljilo od istrage. Njom se bavila Parlamentarna skuština SE, Misija EU na Kosovu i druge institucije.

Zato se retorika Haškog trubunala na račun Srbije pooštrava iz dana u dan. Geopolitički smisao datog pritiska direktno je proisticao iz slučaja Mladića. U optužnici on je nazvan članom mešovitog zločinačkog udruženja u koje su ulazili takođe pokojni predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević, prvi predsednik bosanske Republike Srpske Radovan Karadžić, lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj i drugi ugledni predstavnici Srba. Slično tumačenje dešavanja na Balkanu nije ništa drugo do pokušaj da se na Srbe prebaci kolektivna krivica za sve zločine i da se opravda oružana intervencija NATO-a. I to bez obzira na činjenicu da su fakti odabrani u optužnici uglavnom odabrani tendenciozno, a ponekad i falsifikovani, istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Krasjov.

Sva pozivanja na genocid, na diktaturu Miloševića danas više nisu aktuelna. Već je ustanovljeno da nikakvih hiljada i tim pre desetina hiljada žrtava nije bilo. To se tiče Kosova. Što se tiče podataka o osam hiljada muslimana tobože ubijenih u bosanskoj Srebrenici po naredbi Mladića koji figuriraju u optužnici, to u najmanju ruku izaziva sumnje. Ipak ovu konstataciju zapadni lideri i javno mnjenje priznali su kao aksiomu. Pa i mnogi srbski političari i državni poslenici već su se faktički solidarisali sa verzijom Haškog tribunala.

Ispunjavanjem svakog zahteva od Srbije kao suverene države će ostajati sve manje i manje. A to što ostane će se bez žurbe približavati EU. Ali najverovatnije ovakva Srbija može konačno da se smiri pred pragom EU u svojstvu geopolitičkog otirača.