Put na Mars vodi preko Meseca

„Pridruživanje Meseca“ treba da postane glavni zadatak svetske kosmonautike. Ovakvu tačku gledišta izrazio je jedan od najbližih saboraca Sergeja Koroljova, poznati sovjetski i ruski naučnik – konstruktor Boris Čertok.

Isto tako kao što imamo Evropu, Aziju, Južnu i Severnu Ameriku i Australiju, treba da imamo još jedan deo sveta – Mesec, izjavio je Boris Čertok, koji učestvuje na Moskovskom planetarnom kongresu učesnika u kosmičkim letovima, koji je otvoren danas (05.09.). Naučnik smatra da je pridruživanje Meseca Zemlji, razume se, kosmičkim sredstvima, jedan od glavnih zadataka. Po njegovom mišljenju, potencijal istraživanja na MKS je u znatnoj meri iscrpljen. Danas su o svojim ambicijama u pogledu Meseca počele da govore mnoge zemlje, uključujući SAD i Kinu. I ako je strateški cilj kosmičke delatnosti Rusije let na Mars, put do njega vodi preko Meseca, smatra zamenik unitarnog preduzeća CNIImaš Nikolaj Paničkin:

Kad se rešavalo pitanje šta je primarno – Mesec ili Mars, postojala su različita mišljenja. Naš institut smatra da postavljajući daleki cilj – Mars, ipak treba da idemo preko Meseca. Na njemu još mnogo toga nije istraženo. Na Mesecu se mogu stvarati baze za obavljanje istraživanja u dalekom kosmosu, mogu se odrađivati tehnologije za let na Mars. Zato, planirajući pilotski let na ovu planetu za 2045. godinu do2030. godine moramo stvoriti prethodnicu na Mesecu. A u periodu od 30. do 40. godine treba da stvorimo osnovu za osvajanje Meseca u širokim razmerama s bazama i istraživačkim laboratorijama.

Po mišljenju Nikolaja Paničkina, prilikom realizacije mesečevih projekata zaslužuje pažnju ideja o stvaranju skladišta za namirnice i gorivo u Zemljinoj orbiti. Na MKS ovo teško da će biti realizovano, zato što stanica može prestati s radom oko 2020. godine. A mesečeve ekspedicije velikih dimenzija počeće posle 20. godine. Što se tiče letova na Mars, ovde zasad ostaje nerešen problem obezbeđivanja zaštite kosmonauta i astronauta od uticaja kosmičkog prostora. Analiza postojećih zaštitnih sredstava pokazuje da za vreme leta do Marsa ona upijaju toliko da kasnije postaju ne zaštita, već sredstva eventualnog snažnog uticaja ne posadu. Ruski stručnjak izdvaja još jedan važan aspekat.

Kad institut predlaže ovu strategiju mi to poredimo sa sličnim strateškim planovima Kine i Amerike. I vidimo da je nepravilno planirati danas kosmičku delatnost za deset-petnaest godina. Toliko su grandiozni zadaci iz fundamentalnog istraživanja dalekog kosmosa, osvajanja Meseca i Marsa da treba planirati minimum sto godina unapred. Tako da izbor pravilnih smernica treba vrlo brižljivo da se analizira. Premda u svakom programu ima mnogo tehnologija, koje se mogu primenjivati i u savremenom životu.

Razume se, trka na Mesec treba da bude mirna. U kosmosu se, kao što je poznato, ne sme ispitivati i locirati nuklearno oružje. Ako u bliskoj budućnosti kosmonauti, astronauti i tajkonauti počnu da se smeštaju na Mesec, treba na njemu da grade stambeni prostor, naučne laboratorije, preduzeća za eksploataciju korisnih ruda, a ne vojne baze.