Oj, rakijo rako, ja te volim jako

Zamisliti rođenje, krštenje, proslavu slave, svadbovanje, sahrane i još mnogo toga zaista je nemoguće bez rakije. Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe, jer ona ima veliku ulogu, kako u svakodnevnom životu, tako i u obrednom.

Iako su poznate posljedice upotrebe, rakiju je narod oduvijek smatrao više korisnom nego štetnom. Većina starijih lica svakog jutra ima običaj da popije po čašicu rakije, a stečenu naviku pravdaju time da ona otvara apetit.

Smatra se da je lijek za mnoge bolesti i da krijepi i jača organizam. Najviše se koristi za ispiranje grla, kod stomačnih problema, za čišćenje rana, kao jača anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih ljekara, kada boli zub, uvo, oko ili kod težih zaraznih bolesti kao što su žutica, tuberkuloza i druge.

Pored toga što je rakiju stigla konkurencija, i običaj pečenja rakije dosta je zapostavljen. Ranije se znalo ko u selu peče rakiju, da li je već ispekao ili će peći u skorije vrijeme. Bilo je manje kazana, ili "veselih strojeva". Danas u jednom selu ima nekoliko kazana, a za kazandžije da se ne govori.

- Čim se naloži vatra, stižu komšije da probaju i da pomognu. Znalo se ostati cijelu noć i peći, nije bilo prekida. Danas je to drugačije. Omladina samo pije pivo, štok s koka-kolom, tu je i vlahov i još ko zna šta sve ne. Bio je narod zdraviji kada se samo rakija pila. Odavde se gajbama "šljiva" vozila za inostranstvo. Posebno se pakovala u gajbe od 25 kilograma, morala je na "šljivi" biti peteljka i dobra boja - kaže Radivoje Komnenović (66) iz Miškovaca, kod Dervente.

Ništa drugačije ne govori Jevrosima Preradović (78) iz Miškovaca, koja sama nastoji da ostane budna pored kazana. Nema više okupljanja, priče i pjesme kao nekada.

- Nema više starih običaja. Danas bježe od kazana kao da je đavo, neće niko da uhvati ručku, da okrene. Da je u flaši, onda bi bilo mušterija. Posebno se pekao krompir ispod žere, pečenjci, pogača... Nema toga više. Žalosno - kaže Preradovićeva.

Na pijacama može da se pronađe rakija za tri marke, četiri i pet, dok druga grupa trgovaca kaže da prava rakija košta sedam do deset maraka. Najomiljeniji trenutak mnogim kupcima rakije jeste kupovanje na pijaci, jer, dok se dobar poznavalac prave rakije odluči, oči mu se moraju zacrvenjeti i noge mnogo brže koračati.