Težak izbor između Meseca i Jupitera

Roskosmos i Evropska kosmička agencija razmatraju mogućnosti strateškog partnerstva u proučavanju Sunčevog sistema. Razmatra se kao varijanta zajednička misija ka Jupiteru, verovatno sa sletanjem na njegov satelit Evropa. Druga varijanta je osvajanje Meseca sa uređivanjem robotizovanih baza. O izboru strana će biti poznato krajem novembra, kad se predstavi plan programa.

Obe varijante imaju pozitivne i negativne strane. Mesec se aktivno proučava u toku nekoliko decenija. Misija ka Mesecu je jeftinija.

O Jupiteru i njegovoj okolini je poznato mnogo manje. Sa Zemlje on se dobro ne vidi, međutim, let prema njemu će trajati 6 godina.

Prvi detaljni snimci Jupitera su dobijeni 1970. godine od američkih aparata Pionir. Mnogo veći doprinos znanju o toj planeti je dala  stanica NASA Galileo,  koja je izašla u orbitu i radila tamo u toku 8 godina. Zatim je stanica dobila nalog da direktno leti na Jupiter, te je sagorela u njegovoj atmosferi. To je bilo 2003. godine.  Naučnici su se bojali da će Galileo ranije ili kasnije pasti na Evropu – drugi po udaljenosti od Jupitera krupni satellit, po svojim razmerima sličan Mesecu, te će se zemaljske bakterije nekontrolisano množiti tamo.

Zašto su se naučnici bojali zbog Evrope? Svu površinu tog satelita pokriva led, pod kojim može da se nalazi sloj vodenog okeana – odgovarajuće sredine za primitivan život. Danas je prikupljeno mnogo podataka o tom satelitu, interesovanje prema njemu se povećava, - kaže zamenik direktora Instituta kosmičkih istraživanja RAN Oleg Korabljov.

Globalni okean, ako on postoji, direktno kontaktira s mineralnim omotačem satelita, stvarajući neku vrstu buljona. Da bi postojala šansa za razvoj živih oblika, upravo su potrebni različiti elementi – voda ne sme da bude čista.  U ovoj etapi istraživanja ne rizikujemo da predložimo pokretni aparat na Evropu. Sleteti na površinu i emitovati odande radiosignal bi bilo veliko dostignuće.

Prema rečima tog naučnika, aparat za sletanje, koji bi mogao da bude lansiran ka satelitu Evropa, biće strogo sterilizovan. Površina leda verovatno nije pogodna za traženje života – slično sterilnoj površini Antarktika. Teško da je moguće bušenje ledenih santi da bi se buljon istaržio da li u njemu ima bakterija. Na najtanjim mestima deblina leda može da iznosi nekoliko stotina metara. Što se tiče sletanja, to nije problem – u Rusiji je uhodana tehnologija takvih aparata, - kaže Oleg Korabljov.

Da li je neophodan takav aparat uskoro će biti jasno, jasan će biti i spektar njegovih naučnih zadataka, u slučaju ako se Rusija i Evropljani opredele za jupiterijansku misiju.