Kako zaštititi male pešake

Broj žrtava saobraćajnih nesreća u Srbiji daleko je veći nego prošle godine. Iako skoro sve opštine u Srbiji dobijaju novac od kazni, slabo se ulaže u nove trotoare, obeležavanje škola i postavljanje zaštitnih ograda, što ugrožava naročito decu.

U Srbiji je, za 10 meseci ove godine, u više od 35.000 saobraćajnih nesreća poginulo 595 osoba. To je daleko veći broj žrtava nego prošle godine, pa stručnjaci upozoravaju da je krajnje vreme za široku akciju.

Osim statistike i velikih kazni, niko iz lokalne samouprave ili putarskih firmi nije se uključio u zaštitu mališana.

Skoro sve opštine u Srbiji dobijaju novac od kazni, ali se trotoari slabo prave, škole se ne obeležavaju, a zaštitne ograde se ne postavljaju. Novac, umesto za unapređenje saobraćaja, ide za plate opštinskih činovnika.

"Sigurno je da se zone škola i predškolskih ustanova moraju posebno obeležiti i obezbediti fizičkim preprekama, kako bi se smanjile brzine i sprečile mogućnosti nastanka nesreća sa teškim posledicama", smatra Boris Antić sa Saobraćajnog fakulteta.

Psiholozi koji rade u Agenciji za bezbednost saobraćaja kažu da deca, ma koliko bila ozbiljna, i u mlađem uzrastu moraju imati roditeljski nadzor i edukaciju o opasnostima koje vrebaju u saobraćaju.

"Od sedme godine deca su u stanju da usvoje neke veštine i da počnu da ih primenjuju, ali sve do 10-11. godine nisu u stanju da te veštine primene u svakoj situaciji, posebno onda kada su sa vršnjacima. Tada im pažnja opada i nisu pažljivi kada prelaze ulicu", kaže psiholog Nina Dragutinović Jovanović.

Primenom novih tehnologija u izradi saobraćajnica postižu se pozitivni rezultati. Tako, na primer, gde god je bilo novca da se umesto raskrsnice organizuje kružni tok u Srbiji, na tim mestima broj saobraćajnih udesa pao je 50 odsto, a niko nije poginuo otkako postoji kružni tok.

Zašto to ne bude pravilo i kraj škola i zone gde đaci prelaze ulicu, pitanje je koje upućuju stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta.