Kako Ukrajina i Rusija da skoče sa političke klackalice?

Sve političke izmene u Ukrajini neizbežno dotiču pitanje o vojno-tehničkoj saradnji Moskve i Kijeva. Koliko je ona danas osigurana od političkih rizika? Kako Rusija može sebe da osigura od promena u raspoloženju rukovodstva Ukrajine?

Podeljeni organizam

Osnovni proizvodni kapaciteti sovjetskog vojno-političkog kompleksa nalazili su se na teritoriji RSFSR i prešli po nasledstvu RF. Ali Ukrajina se može nazvati biserom sovjetske odbrambne industrije. Ukrajinska preduzeća su bila angažovana u proizvodnji tehnike i naoružanja za sve vidove Oružanih snaga, na njenom terotoriji delovalo je mnogo glavnih proizvodnji i projektnih biroa. To su takvi giganti kao što je Crnomorsko brodogradilište, Harkovska fabrika saobraćajne mašinogradnje, projektni biro Antonova, Južmaš.

Značaj proizvodnje agregata i delova bio je isto tako važan. Praktično svi sovjetski helikopteri i značajni deo aviona dobijali su motore ukrajinskog porekla. Tamo se proizvodio i značajni deo brodskih energetskih uređaja i mnogo toga drugog.

Danas je značaj ukrajinskih preduzeća za rusku odbrambenu industriju pao, ali ne treba ga potcenjivati. Saradnja sa Ukrajinom i dalje je vrlo važna za aviojacionu industriju, između ostalog industriju helikoptera, za proizvodnju niza sistema PVO. Konačno, za podržavanje u radnom stanju raketa R-36M2 Vojvoda, koje i dalje čine značajni deo ruskog nuklearnog potencijala. Pri tome, u sradnji sa Ukrajinom postoje određeni rizici, kako politički, tako i poslovni.

Na prve su ponovo podsetili rezultati novih izbora. Prolazak nacionalista u ukrajinski parlament i nejasne perspektive aktuelnog predsednika Viktora Janukoviča na sledećim izborima prete ozbljinim posledicama. Od revidiranja režima baziranja ruske Crnomorske flote u Krimu do problema u sferi vojno-tehničke saradnje, koji mogu da dovedu do prekida saradnje.

Saradnja je opterećena i poslovnim rizicima. Metode koje ističu mnogi eksperti ukrajinskog biznis-procesa veoma otežavaju izgradnju dugoročne saradnje. Revidiranje usaglašenih uslov augovora, otezanje pregovora, nepoštovanje rokova za izvršenje u spoju sa degradacijom ukrajinskog naučnog i proizvodnog potencijala ne ulivaju optimizam.

Izlazak u tim uslovima je dosledna zamena ukrajinske produkcije ruskom. U nizu grana to se već dešava. Na primer, Rusija je odustala od kupovine raketa vazduh-vazduh ukrajinske proizvodnje. Ruske rakete nove generacije proizvodi danas korporacija Taktičko raketno naoružanje. Vrlo bitan projekat je i premeštanje proizvodnje propelerskih motora za helikoptere, što će omogućiti da se konačno lokalizuje proizvodnja helikoptera u RF.

Razume se, to zahteva velika sredstva i vreme. I optimalni izlaz bilo bi objedinjavanje ruskih i ukrajinskih preduzeća pod jednim krovom. Ipak danas ono teško da je moguće.

Ilija Kramnik,