Partnerstvo ili igra poverenja?

16. januara u Briselu otvara se zasedanje Saveta Rusija-NATO na nivou načelnika generalštaba. Jedna od centralnih tačaka dnevnog reda je utvrđivanje plana vojne saradnje za 2013. godinu. Ipak neslaganja između strana o nizu svakodnevnih pitanja ostaju i dalje nerazrešena.

Rusku delegaciju na pregovorima predvodiće načelnik generalštaba Oružanih snaga RF general-pukovnik Valerij Gerasimov. Osim pitanja zajedničkih manifestacija sa ruske strane visoki vojni činovi NATO-a će razmotriti između ostalog situaciju u Avganistanu, probleme transformacije bloka, kao i realizaciju takozvane „pametne odbrane“, koja predviđa efikasno korišćenje odbrambenog potenciajla uz ograničeno finansiranje.

Da podsetimo, u decembru 2012. godine na političkom nivou bio je potpisan sporazum o saradnji strana za ovu godinu, u kojem se predviđa proširenje uzajamnih veza. Istovremeno ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je istakao da između Brisela i Moskve i dalje postoji nepodudaranje pogleda – između ostalog u prilazu evropskom sistemu PRO. Ministar je pomenuo i odluku alijanse da postavi na granici Turske i Sirije protivavionske raketne komplekse Patriot. Rusija, po rečima Lavrova, ne planira da ometa Ankaru u realizaciji svog prava na odbranu u ovkiru člana 5. Severnoatalantskog sporazuma. Ali Moskva skreće pažnju na to da ne treba preuveličavati opasnosti.

Između ostalog, upravo uoči zasedanja Saveta Rusija-NATO iz Brisela je stigla izjava zvanične predtavnice alijanse Oane Lungesku o tome da 6 baterija Patriota datih Turskoj od strane SAD, Nemačke i Holandije postići će bojevu gotovost početkom februara, ako ne i ranije. Rakete Patriot mogu da obraju rakete i avione protivnika. Do danas ipak slični napad iz vazduha na Tursku od strane Sirije nije zabeležen.

Za Moskvu između ostalog u datom slučaju važnije je drugo – da alijansa ne navlači na sebe mundir svetskog žandarma, ignorišući ulogu UN i interese Rusije, što prema mišljenju glavnog urednika lista Nacionalna odbrana Igora Korotčenka i koči razvoj pravog partnerstva.

- Rusija je nesumnjivo zainteresovana za saradnju sa NATO-om u čitavom nizu programa. Ipak glavni problem koji danas ometa odnose među njima je problem EvroPRO. Nažalost, tu ne polazi za rukom da se postigne sporazum o uzajamno prihvatljivom kompromisu. NATO kategorički ne želi da sluša rusku zabrinutost. U celini odnosi sa alijanskom se razvijaju, ali daleki su od onog što bi htela Rusija.

Po mišljenju nekih analitičara, stav NATO-a podseća u nizu slučajeva na igru poverenja. Ekspert nemačkog Fonda za nauku i politiku margareta Klajn u intervjuu za Glas Rusije podvukla je neophodnost strateških prilaza.

- Po meni važno je pretvaranje postojeće saradnje u strateško partnerstvo. Radi toga treba kao prvo nastaviti proces jačanja mera uzajamnog poverenja, pošto je njegov nedostatak glavna prepreka u odnosima. Kao drugo, što je psoebno važno, sradnju treba koncentrisati u zaistra strateškim pravcima. I u dijalog po tim pitanjima treba aktivnije uključivati Rusiju. I treće, treba usmeravati napore na regulisanje osnovnog konflikta, tačnije neslaganja u prilazima problemima evroatlantskog regiona.

A najvažnije nerešeno pitanje o kojem je više puta govorio ruski predsednik Vladimir Putin sastoji se u tome šta će u 21. veku, kada nema haladnog rata, NATO blok. Odgovor na njega i treba da pruži sam 21. vek.

Oleg Severgin,