Globalna ekonomija ubija zapadne gradove

Američki Detroit, koji se našao na ivici bankrotstva, prešao je pod spoljnu upravu. Eksperti ističu tendenciju bankrotstva pojedinih gradova i čak regiona.

Krizni menadžer Detroita je dobio izuzetno široka ovlašćenja. U slučaju neuspeha njegove misije, američka prestonica automobilske industrije postaće najveći grad – bankrot u istoriji SAD. Na današnji dan deficit budžeta Detroita iznosi 327 miliona dolara, a ukupan dug premašuje 14 milijardi. Grad se transformisao iz automobilske u kriminalnu prestonicu zemlje – nivo kriminala je tamo pet i više puta veći od prosečnog američkog nivoa.

Uostalom eksperti smatraju da finansijska strana pitanja – nije najglavnija. Rukovodilac ekonomskih istraživanja Instituta globalizacije i socijalnih kretanja Vasilij Koltašov iznosi sledeće mišljenje.

Izumiranje gradova i celih regiona u SAD i Evropi povezano je sa prebacivanjem industrije tokom proteklih 15 godina u Kinu i zemlje trećeg sveta. To je takozvana periferija globalnog ekonomskog sistema. Tendencija se pre svega ispoljava u najrazvijenijim zemljama svetskog kapitalističkog sistema. U SAD, Evropi, Japanu odvija se proces finansijske centralizacije. Ali ona ne donosi dobro. Pošto vlasti ne mogu da nađu (a nešto posebno i ne traže) rešenje za ekonomske probleme.

To znači da su tokom proteklih godina oni samo izvršili konzervaciju krize. I njihov jedini uspeh je što su uspeli da ograniče njen razvoj. Zato je poraz državnog finansijskog sistema i sistema državne uprave veoma logičan. A u ovoj situaciji oštre ekonomske mere su jedini odgovor koji mogu da daju neoliberalni kabineti Evrope i Severne Amerike.

Uostalom niz ekspereta je mišljenja da razlog nastanka avetinjskih gradova na postindustrijskom prostoru Zapada nije u prebacivanju proizvodnje u Azijsko-pacifički region, nego u tehnološkom napretku. Savremenoj proizvodnji jednostavno nije potrebno tako veliki broj radnika. Sve u svemu problem je znatno dublji, nego što se čini na prvi pogled.

Potrebno je naglasiti, da je Detroit – najizrazitija, ali nikako jedina ilustracija praktičnog uticaja na civilizaciju fundamentalnih zakona tržišne privrede. Analogni problemi postoje i u Evropi. Na primer, u Španiji je dužnička kriza pogodila desetak regiona, koji su zatražili od Madrida finansijsku pomoć. Vasilij Koltašov navodi sledeće.

Pad standarda se nastavlja i na severu Evrope, a ne samo u njenim južnim prostorima. Naravno da postoji socijalna pretnja. Trenutno se može govoriti o tome, da je pojačana migracija iz delova evrozone koje je najviše pogodila kriza – u periferijske ekonomije, ekonomije u razvoju i u razvijene ekonomije Australije i Novog Zelanda.

Postoji migracioni tok u Brazil. Između ostalog i u Rusiju. Ali se zasad ne može govoriti da su ovi tokovi toliko masoviti, kao u XIX veku, kada su milioni ljudi krenuli u seobu na nove teritorije. Odvija se migracija najkvalifikovanijih i adaptivnih stručnjaka. To je dobro za zaostale privrede. Ali su periferijske zemlje takođe suočene sa teškoćama. Ove teškoće će stvarati ograničenja za seobu. Jednostavno se neće imati gde da ide sa sigurnošću da je tamo sve dobro.

Dugim rečima ne treba dramatizovati situaciju. Ali danas, kada se u svetu odvijaju političke i ekonomske transformacije velikih razmera, treba očekivati porast broja avetinjskih gradova. Svaki od njih će imati svoju istoriju. I u osnovi je uvek svrsishodnost.

Raskrsnice trgovačkih puteva, tranzitna mesta na morskim putevima, vojna mesta – sve su to gradovi koji su se rađali iz praktične potrebe. I umirali su, kada je nestajala potreba njihovog daljeg postojanja. Njihova revitalizacija bila bi skuplja. Definitivno rušenje nema smisla. Zato vlasti i ne žure sa time. Na njihovoj je strani najvažniji saveznik, – vreme, koje će i bez ljudske pomoći izbrisati sa lica zemlje avetinjske gradove.