Sve palate u jednom registru

Podaci o svim objektima ruskog kulturnog nasleđa moći će da se nađu na Internetu već naredne godine. A nekoliko godina kasnije zemlja će dobiti potupni elektronski Državni registar ovih objekata.

Sastavljanjem registra bavi se Ministarstvo kulture Rusije. Posao je kolosalan, obim ogroman, jer po podacima istog tog ministarstva, u zemlji je oko 146 objekata kulturnog nasleđa. Za svaki od njih već sada postoji odgovarajuća dokumentacija, ali ona je po pavilu na papiru, govori zamenik ministra kulture Rusije Grigorij Pirumov.

- Mislim da do prvog kvartala 2014. godine obradimo čitav masiv informacija, prevedemo ga na elektronske nosače i imaćemo čitavu bazu znanja.

Ali to još nije registar! Svaki od objekata koji dospe u elektronski spisak treba da se poseti i pregleda, da se uporede podaci u bazi sa realnim stanjem stvari. Tek tada će registar biti zaista spreman. Po planovima ministarstva kulture to će se desiti najkasnije 2018. godine. I tek tada Državni registar će postati pravno značajan, njega će moći da koriste državni organi, privrednici. Nije tajna da se mnogi objekti izgrađeni proteklih vekova nalaze u žalosnom stanju. U pogledu takvih objekata ministarstvo kulture ima zanimljivu zamisao, govori Grigorij Pirumov.

- Mi kažemo privatnom investitoru: uzmi ovaj objekat i dovedi u red. Dajemo ti rok – 5 godina. Za pet godina investitor plaća najam, kao da je to već urađen objekat, tačnije visoki najam. Ali čim investitor ispuni svoje obaveze na remontu objekta, njemu se utvrđuje povlašćena tarifa: jedna rublja za kvadratni metar. Tačnije mi stimulišemo investitore da brzo završe restauraciju, ulože novac u objekat i dalje ga održavaju.

Uslovi naziv ideje je „izdavanje za rublju“. Dobra ideja u principu, ali njena realizacija izaziva pitanja, prokomentarisala je u intervjuu za Glas Rusije predstavnik Saveznog društva za očuvanje spomenika istorije i kulture Aleksandra Koroljova.

- U Moskvi je to još moguće. Moskva je veliki grad, bogat. A negde u provinciji ko će se naći? Daleko od puteva uzeti vilu, obnoviti je, to je veliki novac. I šta dalje? Živeti u njoj? Praviti umetničku školu? Ne znam... Jedino direktno potomci će hteti da se tako nečeg late. Primeri postoje: u Arhangelskoj oblasti ljudi su uložili novac, napravili iz plemićke kuće dom kulture za lokalne stanovnike...

Osim svega ostalog, Jedinstveni državni registar će pokazati ko i kako koristi kulturne objekte trenutno. Sasvim je moguće da će nekome ovi objekti biti oduzeti.

Rita Bolotska,