Zemljotresi ometaju proračune naučnika

Jaki zemljotresi pomeraju tle pod nadzemnim stanicma sateltskih navigacionih sistema Dži-pi-es i Glonas. Greške koje se pojavljuju u određivanju koordinata mogu da dovedu do dalekosežnih negativnih posledica, tvrdi australijski geofizičar iz Kanberija Pol Tregoning sa grupom kolega.

Naučnici su proučili podatke za 15 najjačih zemljotresa jačine iznad osam posle 2000. godine. Bilo je utvrđeno da na rastojanju čak od tri hiljade kilometra od epicentra zemljina kora se pomerila za nekoliko milimetara. Za obične navigatore to je nebitno, ali prilikom posebno preciznih merenja nedopustivo mnogo.

Zemljotresi pomeraju zemljinu koru po vertikali. Sateliti Dži-pi-es i Glonas određuju ne samo koordinate, već i visine. Znači, navigator će dati netačne podatke o nivou Svetskog mora i brzini njegovog podizanja. Koristeći ove cifre u proračunima, mogu da se izvedu netačni zaključci o procesu globalnog zagrevanja.

Naučnici iz Australije predlažu da se uzimaju u ozbir deformacije od zemljotresa. to treba učiniti, slaže se zamenik direktora Instituta za fiziku Zemlje Jevgenij Rogožin.

- Jaki zemljotresi bitno menjaju površinu Zemlje. Mislim da treba uvesti popravku za one zemljotrese koji su se desili posle postavljanja mreža Dži-pi-es i Glonas. Kod vas je postavljena mreža, desio se zemljotres, morate da proračunate deformaciju površine i da uvedete popravke. Inače će merenja biti netačna.

Dati problem delimično se već rešava. Govori dopisni član Ruske akademije kosmonautike Andrej Ionin.

- Jaki zemljotresi menjaju gravitaciono polje zemlje i samim tim izopačuju prognoze kretanja satelita. Ali ako se uzme u obzir da je za sisteme Dži-pi-es i Glonas napravljeno mnogo stanica korekcije, koje porede kretanje satelita sa proračunatim modelom, ove greške se koriguju već narednog dana. Greške se unose u novi model kao precizirani faktor.

Naredni korak bi mogao da bude razvoj ideje australijskih naučnika da prilkom nove korekcije zemaljskog sistema bude dodat efekat jakih zemljotresa. Ovakva potreba je izazvana makar time što se u epicentru zemljotresa tle pomera prilično osetno. Posle potresa u Ohotskom moru 24. maja čitava karta severna Sahalina za 8 metara je postala netačna. A 1988. godine za vreme razornog zemljotresa u Jermeniji nivo tog regiona se spustio za više od 2 metra.

Boris Pavliščev,