Potvrđena nova optužnica protiv Karadžića

Sudsko veće Haškog tribunala u ponedeljak je potvrdilo novu, izmenjenju optužnicu protiv Radovana Karadžića, koja u dve tačke bivšem predsedniku Republike Srpske na teret stavlja genocid nad Muslimanima i Hrvatima u BiH 1992-95.

Izmenjena optužnica tereti Karadžića za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, te progon, istrebljenje, ubistva i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima 1992-95.

Veće predsedavajućeg Ijana Bonomija je predlog nove optužnice, koju je Tužilaštvo podnelo krajem septembra, usvojilo gotovo u potpunosti, odbacujući zbog nedovoljnih dokaza samo tri dodatna navoda o ubistvima.

Karadžić je u dve tačke optužen za genocid, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.

Optužbe protiv Karadžića sažete su i usredsređenje na: etničko čišćenje u BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.

Karadžićev predlog da se izmenjena optužica svede na samo jedan od tih mesta zločina, sudsko veće je odbacilo.

Ta krivična dela su, pored genocida, u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

Premda je broj tačaka optužnice ostao isti, 11, tužioci smatraju da su četiri tačke - progon, istrebljenje i ubistva - u izmenjenoj optužnici nove, iz čega sledi da će Karadžiću biti omogućeno da se po njima izjasni o krivici.

Broj opština u kojima su počinjena krivična dela u novoj optužnici je smanjen sa 41 na 27.

Karadžić je izmenjenom optužnicom - zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem - označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH.

Pored VRS, u tom poduhvatu učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.

Kao „dodatne zločinačke poduhvate” Karadžića i Mladića, tužioci navode „širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja”, zatim „eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice” i „uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija”.

Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema predlogu optužnice, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović - Frenki, Željko Ražnatović - Arkan i Vojislav Šešelj.

Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Brčko, Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Višegrad, Vlasenica i Zvornik.

Nameru da potpuno ili delimično unište Muslimane i Hrvate kao etničke grupe u tim opštinama, Karadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu, po optužnici, ostvarivali su progonom, ubistvima i nezakonitim pritvaranjem pod nehumanim uslovima hiljada nesrba.

Po Tužilaštvu, novi optužni akt „čini jasnijim tvrdnje optužbe i smanuje njihov obim”.

Karadžić je uhapšen 21. jula u Beogradu, a u pojavljivanju pred sudijom Tribunala, krajem jula i krajem avgusta, odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Bonomi u spis je zatim uveo da se Karadžić ne oseća krivim.