Da li će Srbija postati most za Rusiju i EU?

Završena dvodnevna poseta Moskvi premijera Aleksandra Vučića bila je probojna. Stranama je pošlo za rukom da ucaglase sva sporna pitanja koja se tiču učešća Srbije u projektu Južni tok, a srbski premijer je podvukao zainteresovanost za razvoj saradnje sa Rusijom. Temu nastavlja naš analitičar Peter Iskenderov.

Međunarodnu pozadinu na kojoj su se odvijali rusko-srbski pregovori na vrhu (a sprskog premijera je primio ne samo njegov ruski kolega Dmitrij Medvedev, već i predsednik Vladimir Putin), teško je nazvati povoljnom. Poslednjih nedelja Zapad je ojačao pristiak na Beograd kako bi ga naterao da se pridruži zajedničkom antiruskom horu snakcija.

Ipak objektivna situacija kako u Srbiji, tako i u EU (gde je ona zvanični kandidat) objektivno zahteva ne ucenu, već saradnju. Nije slučajno Srbija u poslednje vreme pokazala spremnost i mogućnost da postane ”most” u odnosima Moskve i Brisela. I sa ove tačke gledišta reči premijera Vučića o tome da je on ”veoma zadovoljan” posetom Rusiji ne deluju kao preterivanje.

Nesumnjivo, glavni rezultat pregovora Vučića u Moskvi je bilo regulisanje svih spornih pitanja koja se tiču učešća Srbije u projektu opremanja gasovoda Južni tok. Na kraju već 8. jula uveče kompanija South Stream Serbia AG i ruska OAO Centrgaz potpisale su u Beogradu ugovor za izgradnju magistralne deonice gasovoda na teritoriji Srbije u vrednosti od oko 2,1 milijarde evra. Kompanija Centrgaz koja je član grupe Gasproma, ranije je osvojila odgovarajući tender. Kako je objasnio Aleksandar Vučić, 50% građevinskih i 40% ostalih radova u okviru realizacije projekta na teritoriji Srbije će realizovati srpske kompanije, što će im omogućiti da zarade oko 350 miliona evra. Tako da u rusko-srbskim odnosima tesno se prepliću politički i ekonomski interesi — istkla je u razgovoru za Rosiju sevodnja ekspert Centra za savremenu balkansku krizu Instituta za slavistiku RAN Ana Filimonova:

- Ekonomski interesi Rusije i Srbije će biti zaštićeni. Reč je o projektima zaista globalnog značaja. Oni ne samo da su ekonomski značajni za srpsku stranu, već i u širokom pogledu označavaju jačanje pozicija Rusije.

Rusko-srbska sradnja ima opšteevropsku dimenziju ne samo u energetici. Ministar za vanredne situacije Rusije Vladimir Pučkov je pozvao EU da formira globalni sistem suprotstavljanja vanrednim situacijama na osnovu ruskog iskustva i šire iskoristi mogućnosti rusko-srbskog humanitarnog centra u gradu Nišu.

Razume se, učesnici srbsko-ruskih pregovora nisu mogli da zaobiđu za Beograd bolan problem Kosova. Jer mnogi u Srbiji su posumnjali u doslednost ruskog stava posle pridruživanja Krima Rusiji. Ipak tačka gledišta Rusije o nepriznavanju samoproglašene kosovske nezavisnosti ostaje nepromenjena. ”Veoma sam vam zahvalan za pomoć po pitanju Kosova i Metohiji koju od vas dobijamo, i veoma sam vam zahvalan za to što želite da nastavite da razvijate sa nama ekonomske odnose” - ove reči premijera Vučića upućene predsedniku Putinu služe kao najprecizniji rezime rusko-srbskih pregovora.

Petar Iskenderov,