Srbija i Hrvatska na sud zbog granice na Dunavu?

Srbija i Hrvatska ponovo bi mogle da se nađu pred sudijama Međunarodnog suda pravde u Hagu, ali ovoga puta zbog granice na Dunavu, pišu Večernje novosti.

Kako je u intervjuu za taj list nagovestila hrvatska šefica diplomatije Vesna Pusić, Zagreb će tražiti da se spor oko granica, koji traje već 13 godina, reši međunarodnom arbitražom, jer "ne treba više imati iluzija da je moguće postići dogovor".

Međutim, da bi ovo pitanje "presekao" Hag, zahtev treba da upute obe strane, a u srbskom državnom vrhu, kako saznajemo, još nije razmatrana ovakva mogućnost za raspetljavanje graničnog čvora sa Hrvatskom.

"Razmatraćemo ne samo granice, već i sva druga otvorena pitanja. Mi smo opredeljeni za gajenje dobrosusedskih odnosa i rešavanje svih nerešenih tema, i takvu dobru volju očekujemo i od komšija", kaže Dačić za Večernje novosti.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi objašnjava za Večernje novosti da bi dve države granice mogle da mere kod dva međunarodna suda koja su nadležna za ovakva pitanja, i to oba u Hagu.

To su Međunarodni sud pravde i Stalni arbitražni sud:

"Očigledno je da će se teško doći do dogovora direktnim pregovorima dveju strana, jer je mnogo spornih tačaka. Ukoliko bi se za ovo sporno pitanje potražila međunarodna arbitraža, obe zemlje morale bi da poštuju donetu odluku. Ali, pitanje granica ne može pred sudovima da pokrene samo jedna strana, već obe moraju da se slože oko međunarodne arbitraže."

Varadi procenjuje da bi takav spor trajao oko dve-tri godine i da bi bio okončan pre nego što Srbija završi pregovore o članstvu sa EU, čime bi se izbeglo eventualno stavljanje veta Hrvatske na naš evropski put.

Inače, Srbija i Hrvatska su osnovale međudržavnu komisiju za iscrtavanje linije, koja uprkos višegodišnjim naporima, do danas nije dala gotovo nikakve rezultate.

Radila je sa prekidima, a od 2003. do 2010. nije održan nijedan sastanak. Od odmrzavanja dijaloga održane su četiri runde razgovora, od kojih je poslednja bila krajem 2011.

Stavovi o liniji granice duž 145 spornih kilometara reke Dunav, međutim, nisu pomereni ni za milimetar.

Srbija se drži odluke iz 1945. po kojoj "linija" između dve države ide Dunavom od mađarske granice do Iloka. Hrvati se ne slažu, jer je reka promenila tok, pa je, kažu, deo njihove zemlje ostao u Srbiji.

Kako je Novostim rečeno u MSP, Hrvati osporavaju skoro polovinu dunavske granice.