Istraživanja poljskih pedagoga - Đaci sve nepismeniji zbog novih tehnologija

•    Za poslednjih 10 godina nastala ogromna provalija između dece i odraslih
•    Konferencija britanskih nastavnika i predavča: nekontrolisano i prekomerno korišćenje ganžeta dovodi do naglog gubljljelja težine deteta,  njegovog brzog zamora i ispoljavanja agresivnosti
•    U Poljskoj se veoma intezivno sprovodi sve popularnija među roditeljima akcija „Manje ekrana,  više porodice“!
•    Osloboditi decu od zavisnosti  ekrana u koju dospevaju još od narjanijeg detinjsta
•    Savremena deca ne umeju da slože nekoliko kocaka,  ali zato mogu  bez po muke da uključe  ekran na planšeti
•    Udruženje britanskih nstavnika u jedan glas:  „Nove elektronske tehnologije zaglupljuju našu  decu!“
•    Digitalna tehnologija narušava motorne spsobnosti  dece!
•    Učenici nisu u stanju da pišući rukom ispune test
•    Pisanje je za decu prestala da bude   zabava,  ali zato ona s lakoćom nalaze na planšeti svoju omiljenu igru
•    Nespsobnost  koncentracije može izazvati dalje teškoće u učenju
•    Elektronski gadžeti u potpunosti apsorbuju dečju pažnju,  ali ne uče kako da se ona koncentrišu
•    Zbog grešaka nerazumnih pristalica elektronskih  formi,   dolazi do mešanja slova i  znakova,  značenja i  konteksta
•    Ponjski pedagozi zabrinuti,  ne samo zato što njihovi uenici slabo uče,  neo i zbog toga što ne pokazuju nikakvu volju za učenjem
•    Sve češći slučajevi kompulsivnog ponašanja koji zahtevaju terapiju
•    Povećava se broj dece zavisnika od upotrebe elektronskh naprava
•    Alan Igl, Siv Džobs i Bil Gejts kao krunski svedoci optužbe protiv prekomernog korišćenja sprava  moderne tehnologije od  ranog detinjstva
•    „Služenje Guglom je isto tako lako kao i upotreba četkice za  zube“  (Alan Igl,  kedan od direktora Gugla)

Poljski časopis „wSIECI“ u najnovijem broju objavio je članak o  pokoljenju koje  odrasta. 

U tom članku se navodi da  deca s  neverovatnm lakoćom koriste  digitalne  naprave  sve od mobilnih telefona do računara, ali istovremeno imaju velikih teškoća,  pa i  probleme,   s čitanjem i pisanjem. 

Da nije već krajnje  vreme da se slede pouke  Bili Gejtsa i Stiva Džobsa? Nisu oni uzalud dozirali  dečju dostupnost i korišćnje  novih tehnlogija...

Unuk: „Kako se zove ono što liči na SMS poruku  samo što ima više slova?“ Deda: „Knjiga,  čedo moje,  knjiga!“

Na društvenim mrežama  je postala popularna sledeća šala.  Jedan pored drugog sede deda i unuk. Unuk pita dedu: „Vau,  kako  se  naziva  ono što liči na SMS, samo  što ima više slova?“ Deda odgovara: „Knjiga,  čedo  moje,  knjiga!“

Naravoučenije ispod ove anegdote  glasi:

„Progres se ne kreće obavezno  pravim pravcem“.

Sitiacija je možda zabavana,  ali je nažalost realna

Situacija je,  možda,  zabavana,  ali je,  nažalost,  sasvim realna. 

Savremena deca  dobro znaju kao „pokrenuti ekran“  na planšeti i kako da korste meni,  ali nisu u stanju da naparve   ni najprostiju kosntrukciju od kocaka.

Udruženje britanskih nastavnika:  „Deca se zaglupljuju savremenom  elektronskom tehnologijom!“

Tim povodom oglasila se Britanska asocija nastavnika i predavača: „Deca se zaglupljuju savremenom elektronskom tehnologijom! Ona,  ne samo što sporije uče da pišu,  nego čak i  ne osećaju potrebu za takvom aktivnošću“.

A poljski  nastavnici  dodaju:
„Zašto i da  se uče   u savladavanju pismenosti,  kad je dovoljno  samo da pritisnu prstom po tastaturi  i „zaposle“  miša,  pa da pročitaju na ekranu sve što ih interesuje.“
 
Lukaš Turski, član Poljske akademije nauka  iz Centra  teorisjke  fizike,  iznoseći argumente u kprist polaska u školu sa šest godina,  ovako rezonuje:

„Moj unuk koji nema još ni  tri godine  i još ne ume da piše i loše govori,  kad god uđe u moju sobu, odmah uzima moj  iPad  i vrlo brzo nađe sve to traži.  On zna kako se ’sprava’  uključuje i pokreće,  tačno zna  gde se ’skrivaju’  dečji flmovi, kako da se poigra s mačkom, kako  da je  natera  da skače...  To su već građani novog sveta.“

Oduševljavajući se progresom  i mitskim  „duhom vremena“ radi sopstvenog spokojstva,  da bi nekako  izašli na kraj sa  kapricioznim detetom,  roditelji mu dozvoljavaju da  korsti njihov  mobilni telefon,  planštetu i komjuter. Ali to nije sve.  Podležući rekalmi, a iz straha da „ne zaostanu u razvoju“, roditelji kupuju detetu specijalne planšete  namenjene  najmlađim korisnicima.

I kao rezultat takve roditeljske brige,  trogodišnji mališani i mališanke već rutinski koriste  „sprave“  koje su suviše složene za njihove bake i   deke,  ali zato nisu u stanju da sastave četiri dela slagalica.

Digitalna tehnlogija narušava razvoj motornih sposobnosti dece

Britasnki naučnici su sproveli istraživanja  na osnovu kojih su utvrdila da digitalna tehnlogija utiče na narušavanje motornih  sposobnosti dece.  Deca najmlađeg uzrasta provode dugo vremena igrajući se s gadžetima,  a to narušava  spretnost  njihovih prstiju i pamćenje.

Nastavnici su s tim u vezi primetili  uznemirujuću pojavu:  učenici nisu u stanju da  pišući rukom  ispune test.   Kako se ovde koncetrisati.

Slična sutiacija se zapaža i u Poljskoj.

Za poslednjih 10 godina nastala ogromna provalija  između  dece i odralih

Učiteljica nižih razreda Ivona Lemanjska to ovako objašnjava u publikaciji „wSisesi“:

„Ranije su deca u vrtićima brzo učila  štampana slova,  ne mogavši dočekati  da to nauče tek kad krenu u školu.  Danas ona sve češće ne znaju da pišu sloava,  i što je još gore  od svega,  ne žele da nauče. Pisanje je  za  njih prestalo biti privlačna ’zabava’.

Zato oni sa lakoćom nalaze na planšeti svoju omiljenu igru. Sve se to izmenilo u poslednjih 10 godna,  provalija je već ogromna.“

Manje ekrana,  više porodice!

Januš Vardak,    predsednik Porodične  akadmije,  zamenik direktora  za vaspitni rad škole Zagle   Društva Strenik, inicijator  akcije  „Manje ekrana,  više porodice“ zalaže se za preduzimanje radikalnijih mera za oslobođenje dece od zavisnosti od ekrana  u koju dospevaju još od malih nogu:

„Planšeti i mobilni telefoni po svojoj prirdi  rasipaju pažnju  čoveka - kako odraslog,  tako i deteta.  To je izazvano ogrmnim brojem  razdražaujućih  atrakcija koje oni prenose (kolor fotografije,  filmovi,  citati) kao i mogućnost brzog prelaza od jedog  tipa informacija na drugi,  oslanjajući se na hiper citate.

Međutim,  razvoj deteteta  postiže se    u prvom redu koncetracijom na knkretne zadatke koji često zahetvaju strpljenje i  preduzimanje   velikih napora.

A upravo  takvu delatnost omogućava razmatranje,  a  nakon toga  i  čitanje knjiga  koje otkrivaju  slike, slaganje kockica.

Nesposobnost  koncentracije  može izazvati dalje teškoće u učenju

Da bi se  naučilo čitanje i pisanje,  a posle i brojenje, dete mora sasvim da se koncetriše na tu aktivnost. Elektronski gadžeti u poptunosti apsorbuju dečju pažu,  ali ne uče kako da se koncentriše.“

Olovka kao neprijatelj

Danas učenici  ne umeju čak da drže nalivpero,  a zavezivanje šnurova ili zatezanje dugmadi predstavlja za njih složen posao.

Mešanje znakova: slova i zvukova,  značenja i konteksta

Nučnik Pavel Jurčik iz Konsultativnog centra   Sensity,  koji sarađuje sa Institutom ntergravativne profilaktike, ukazuje na greške nerazumnih  pobornika elektronskih  formi zbog kojih dolazi  do mešanja znakova: slova i zvukova, značenja i konteksta:

„Greška nerazumnih pobornika elektronskih formi sastoji se  mešanju znakova ( slova ili zvukova) značenja i konteksta. Što je više znak izveštačen,  tim sve manje  zauizma delove mozga  i to one koje su zadužene za  uzajmno delovanje takozvanog mišićnog pamćenja. 

A to znači da  u daljoj perspektivi negativno utiče  na spsobnost čitanja i pisanja.“

Mnogi poljski pedagozi su posbno zabrinuti zbog toga što njihovi učenici ne samo ispoljavaju teškoće u učenju,  nego i  što ne pokazuju nikakvu volju za učenjem.

Tokom održavanja  konferncije  britanskih nastavnika i predavača,  naučnici su takođe dokazivali da suviše često korišćenje elektronskih  gažeta može dosvesti do gubljenja  telesne dece,  brzog zamora i agresivnog ponašanja. 

Sve češća pojava kompulsivnog ponašanja

Roditelji su sa svoje strane  presrećni što njihovo dete ume da koristi planšetu,  pa i ne premćuju da kod njega postoji problem komunikacije sa  vrsnicima.

Stoga britanski i poljski naučnici zajednički pozivaju  da se kontroliše vreme  koje dete provodi  služeći se  novim tehnologijama pošto  je dokazano da to negativno utiče na razvoj  društvenih i  fizičkih navika  kod dece najmlađeg uzrasta.

Mi to treba da prihvatimo kao doboronamerno  upozorenje,  nešto što nam je blisko srcu,  budući da se  sve češće javljaju slučajevi  kompulsivnog  ponašanja koji zahtevaju  terapiju. 

Ne sme se zaboraviti,  upozoravaju eksperti, da su ovakvi oblici kompulsivnog  ponašanja izazvani time što se deca već od samog rođenja koriste elektronskim napravama i kompjuterima.

Sve češći slučajevi zavisnosti od  gadžeta

Da bude još gore,  javljaju se sve češće slučajevi zavisnosti od  gadžeta.  Dete koje odrasta s planšetom,   ne može bez njega da živi.

Poznat je slučaj četvorogodišnje  britanske  devojčice koja je u trećoj godini  dobila iPad  i od tada se od njega nikad ne razdavaja.  Došlo je dotle da je ta sprava postala njen najbolji prijatelj. Bez te sprave se kod devojčice pojavio  abstinacioni sindrom – nepriajtno  fizičko i psihičko osećanje  koje je nastalo pri odbacivanju  predmeta zavisnosti.  Devojčica  je dospela u Londonski  Centar za lečenje bolesti zavisnosti.
 
Alan Igl, Stiv  Džobs i Bil Gejts kao krunski  svedoci optužbe protiv prekomerne  upotrebe gajdžeta još od ranog detinjstva

Uzimajući u obzir  sve što je navedeno kao primer negativnog uticaja elektornskih tehnologija na razvoj dece,  uputno bi bilo razmisliti o strategiji vaspitanja svojih potomaka  koju su izabrali mnogi ruvodioci kompanija povezanoh sa digitanim tehnologijama.

Tako ba primer,  Alan Igl, rukvodilac jednog od podrazdela kompanije Gugl,  samtra smešnom ideju da aplikacija iPiad omogućava  deci da bolje savladaju čitanje ili  računanje. Kad je njegova kćerka išla u peti razred,  ona još nije  umela da se služi Guglom.

„To je vrlo lako  isto kao naučiti da se služi pastom za zube. U Guglu i drugim kompanijama mi radimo na tome da tehnologija bude toliko prosta i iskorišćena koliko je god to moguće. Deca se s  lakoćom to  naučiti kad  postanu starija“, ubedljiv je Alan Igl.

Tako je bilo i   sa Stivom  Džobsom, pokojnim suosnivačem i dugogodišnjim valsnikom  kompanije  Apple.  Njegova deca nisu koristila iPad,  a pristup digitalnim tehnologijama u njegovom domu je bio  strogo ograničen.

Volter Ajzekson,  auotor biografoje Stiva Džobsa,  koji je  proveo  u kući vlasnika Apple mnogo vremena,  je zapisao:

„Svake večeri je Stiv sedeo sa porodicom  uživajući za velikim stolom u kuhinji. Razgovarali su o istoriji,  knjigama i mnogim drugim stvarima, ali  se niko tada nije ni dotakao kompjutera. I uopšte,  njegova deca su bila malo pvezana sa tim gadžetama.“

I Bil Gejts je ograničao svojoj deci  pristup kompjuterima

Bil Gejts,  osnivač  i dugogodišnji vlasnik kompanije Microsoft  takođe je bio pristalica ograničenja svojoj deci  korišćenja računara  i  spravama za igrice.  Kad  ga je sin jednom  upitao da li će  tako  ostati celog života,  Gejst je odgovrio:

„Kad budeš živeo sam, moći ćeš zavesti sebi sopstvena ograničenja.“

To što su osnivači i vlasnici  krupnih IT-kpmpanija bili tako strogi u  ograničenjima pristupa  novim tehnologijama  za svoju decu,  najbolje bi bilo slediti njihov primer.

Sasvim je sigurno da naši potomci dok su još vrlo mladi zbog  tog ograničenja neće  pretrpeti  nikavu štetu.

Naprotiv.

Quad erat deronstrandum (Što je i trebalo dokazati)!

Branko Rakočević