Samit ATES: traženje konsenzusa u atomosferi nacionalnog egozima

11. novembra u Hokohami je započeo samit ATES. Povećano interesovanje za učešće u njemu ispoljavaju lideri Rusije, SAD, Kine, Japana. Pre svega zbog valutne krize između Vašingtona i Pekinga, kao i zaoštravanja teritorijalnih sporova Tokija sa Moskvom i Pekingom.
 

U kuloarima samita ne isključuju da je upravo zbog hlađenja odnosa između Pekinga i Tokija zbog sporova u Istočnom Kineskom moru morala da bude ukinuta najupečatljivija tradicija ATES – fotografisanje lidera u nacinalnim nošnjama zemlje domaćina samita. Smatra se da posle neželje predsednika Kine Hu Ćintaa da se sastane sa premijerom Japana Naotom Konom, on bi mogao da odbije japanski kimono.
 

Jedna od glavnih novosti uoči samita bilo je saopštenje da će sastanak lidera Rusije i Japana biti održan. to je potvrdila sekretar za štampu ruskog predsednika Natalija timakova. Trenutno se usaglašava program, u toku sastanka planirano je da se razmotri razvoj rusko-japanskih odnosa, istakla je ona. Japanska strana tradicionalno na takvim susretima podiže teritorijalno pitanje o ostrvima Kurilskog arhipelaga, podsetila je Timakova. Stav po pom pitanju je nepromenjen, podvukla je ona. Kurilsko pitanje ponovo se našlo u centru pažnje pošto je Dmitrij Medvedev posetio ostrvo Kunašir, koje Japan smatra delom svojih severnih teritorija. Predsednik RF je stavio do znanja da će Moskva ulagati sredstva u razvoj Južnih Kurila i planira da popušta nikome. Prošlog pronedeljka japanski premijer je izjavio da se nada u ličnu sastanak sa Medvedevom na samitu u Jokohami, kako bi razmotrio stav o spornim ostrvima. Uoči njihovog sastanka Japan je odustao u potpisivanju protokola o ekonomskoj saradnji sa Rusijom. Nije isključeno da će Dmitrij Medvedev na sastanku sa japanskim premijerom razmotriti i to pitanje.
 

Međutim već se zna da će samit pozvati na suzdržavanje od podizanja novih barijera, koje koče ekonomsku integraciju i nanose štetu spoljnoj trgovini. Danas privrede ATES daju više od pola svetskog unutrašnjeg bruto proizvoda i 44% robne razmene. Upravo oživljavanje trgovinsko-ekonomskih veza omogućava većini zemalja i teritorija ovog regiona uspešno da prevladavaju posledice svetske finansijske krize. Međutim još uvek su vrlo akutni pokušaji rešavanja prblema nacionalne ekonomije na račun interesa druge strane, ističe zamenik direktora Instituta za Daleki Istok Andrej Ostrovski.
 

Nacionalni egoizam uvek postoji. Broba interesa često ometa izradu zajedničkog akcionog plana. To tamo gde treba svoje interese da ustupe velike države i zemlje u razvoju. Za sada takav konsenzus ne može da se postigne. Ovaj samit ATES može da uđe u istoriju ako izradi antikrizni program.
 

U njegovoj osnovi je odustajanje od novih protekcionističkih mera u trogini i ograničenja izvoza, u krajnjoj liniji u narednim godinama. A radi toga treba između ostalog ukloniti minska polja valutnih ratova. To će značajno umanjiti rizike bojevih dejstava u međunarodnoj trgovini.