Auto lak kao pero

Zelena „trka“ proizvođača automobila – u sklapanju ekološki čistih vozila – trenutno je najatraktivnija u lansiranju novih modela koje pokreću motori na struju. Činjenica je, međutim, da se ovo nadmetanje polako prebacuje i na drugo polje – svi razmišljaju kako da proizvode lakše automobile time smanje potrošnju goriva i emisiju štetnih gasova.

Ovaj trend, tvrde stručnjaci, sasvim je opravdan. Automobil lakši za 100 kilograma smanjuje potrošnju goriva za pola litra na 100 pređenih kilometara.

Računica je jasna, ali proizvođačima automobila nije lako da se dokažu na ovom terenu i naprave auto lak kao pero. Decenijama su, naime, vozila postajala sve teža kako bi se postigla veća bezbednost. Današnji „golf“, na primer, meri na vagi tonu i po i gotovo je duplo teži od prve generacije ovog modela lansiranog pre nešto manje od 40 godina.

U težini današnjeg automobila karoserija učestvuje s gotovo 40 procenata. Struktura karoserije izgleda otprilike ovako: 70 odsto čelik, 20 odsto aluminijum i osam odsto magnezijum. Pokušavajući da smanje težinu vozila, istraživači su glavni „udar“ usmerili na čelik, a njihovo najbolje rešenje su – ugljenična vlakna. Reč je o materijalu koji je dovoljno čvrst da karoserija automobila zadrži čvrstu formu, ali i izuzetno lak. Automobilski deo napravljen od ugljeničnih vlakana je, na primer, za trećinu lakši od istog dela proizvedenog od aluminijuma. O čeliku da i ne govorimo.

Upotreba ugljeničnih vlakana u automobilskoj industriji suočava se, međutim, s ogromnim problemom. Ovaj materijal ima gotovo astronomsku cenu. Deo napravljen od ovog materijala košta skoro 50 puta više od onog čeličnog. Objašnjenje za ovu skupoću je jednostavno – u proizvodnji ugljeničnih vlakana ima mnogo ručnog rada.

Zbog ove skupoće ugljenična vlakna su dosad mogla da se nađu isključivo u sportskim i najluksuznijim modelima kao što je, na primer, „lamborgini aventador LP-700-4“.

Najveći nemački proizvođači automobila užurbano se pripremaju za veću upotrebu ugljeničnih vlakana. „Mercedes“ najavljuje da će sledeće godine neki modeli imati karoserije u kojima će ovaj materijal biti ozbiljno prisutan. BMV ima još ozbiljniji plan. Model „i30“ – s pogonom na struju – najavljen za 2013. godinu, imaće karoseriju od ovog materijala.

Odluka BMV-a nije slučajna, automobili s električnim pogonom su zbog glomaznih baterija znatno teži i upotreba ugljeničnih vlakana treba da smanji težinu drugih delova automobila, pre svega karoserije.

„Folksvagen“ takođe ne sedi skrštenih ruku. Priča o automobilu koji bi trošio svega jedan litar na 100 kilometara – nosi preliminarnu oznaku HL1 – dobrim delom utemeljena je i na upotrebi ugljeničnih vlakana.