Povećanje cena prehrambenih proizvoda postalo je globalni problem

Međunarodna Organizacija za hranu i poljoprivrednu proizvodnju čak se sprema da pozove vlade sveta da sazovu specijalnu konferenciju posvećenu zamrzavanju rastućih svetskih cena. O uzrocima globalnog poskupljenja prehrambenih poizvoda govori predsednik Žitnog saveza Rusije Arkadij Zločevski.
«Opšte stanje na tržištu izazvano je fundamentalnim uzrocima koji će biti aktivni na strateškom planu u dugotrajnom periodu. Glavni razlog je što stanovništvo planete raste za 80 miliona ljudi godišnje, a dodatna proizvodnja hrane je dovoljna za oko 40 miliona ljudi. To je proces koji se odavno dešava i koji se nije pretvarao u povećanje svetske potažnje samo iz tih razloga što je stanovništvo raslo uglavnom u slaborazvijenim zemljama kao što su Indija i Kina. Od početka ovog veka njihove privrede se razvijaju fantastičnim tempom. A to dodaje novac u džepove stanovništva i pretvara se u povećanje potražnje, pre svega na hranu».
Poskupljenje namirnica tera vlade mnogih zemalja da preduzimaju nekakve prevremene mere. U Rusiji od ponedeljka na tržištu na veliko započele su intervenicije iz državnih rezervi žitarica, od 12. novembra se uvodi carina na izvoz žitarica, kako bi se uvećalo njihovo dospevanje na domaće tržište. Egipat je uvećao prehrambene subvenicije za trogivnu, Maroko je smanjio uvoznu taksu za žitarice. Ali svi ekonomisti shvataju da su to polumere koje mogu da odlože neizbežno naredno povećanje. Samo rast ponude prehrambenih proizvoda ublažiće problem. Arkadij Zločevski očekuje proširenje proizvodnje već naredne sezone:
«Već naredne godine u pogledu žitarica na primer prognoziramo pad cena i to prilično velik – od trenutnih 350-360 dolara za tonu do otprilike 220'250. I mada to nije povratak ranijim, veoma niskim pokazateljima koji su se držali oko 30 godina od 100 dolara za tonu, to ipak nije tako visoka vrednost koju imamo danas. I to je uslovljeno čitavim nizom faktora. Svet proširuje useve: to će dovesti do uvećanja roda i do smanjenja cena».
Naravno, upravo je rast cena podstakao poljoprivredne proizvođače u razvijenim zemljama da zaseju svoje zemljište koje je decenijama stajalo neobrađeno. Farmerima je ponovo povoljnije da rade, a ne da sede na državnim subvenicijama. Za izvesno vreme to može da ublaži problem id a umanji razliku između priraštaja stanovništva i rasta proizvodnje namirnica.