Tragovima snežnog leoparda

Najređa i najmisterioznija mačka na svetu – snežni leopard, ili irbis, pod pretnjom je nestanka. Zbog nedostupnosti mestima u kojima živi, malog broja i skrivenog načina života ova životinja skoro da nije izučena. U Rusiji, na teritoriji Južnog Sibira, na kojoj stanuje najsevernija grupa irbisa, biće stvoren Centar za obnavljanje njihove populacije, sličan rezervatu za odgoj leoparda u Sočiju.

Snežni leopard stanuje na teritoriji 13 država: Rusije, Avganistana, Burme, Butana, Indije, Kazahstana, Kirgizije, Kine, Mongolije, Nepala, Pakistana, Tadžikistana i Uzbekistana. Tačan broj populacije irbisa na planeti se ne zna, podaci variraju od 3 500 do 6 000 jedinki, govori naučni saradnik Sajano-Šušenskog rezervata u Južnom Sibiru Sergej Istomov:

„Što se tiče imena „snežni leopard“ – ono nije sasvim tačno. Mi, istraživači, bismo ga nazvali planinski irbis. Irbis je staroturkijsko ime, prevodi se kao snežna mačka. I pored života u surovim planinskim uslovima, životinja ne voli sneg. Za njega je sneg visine od 30 centimetara i više nemoguća sredina za život.“

Snežni leopard je neobično graciozan. Slab je, pokretan, dug više do dva metra i ima malu glavu. Dužina repa je tri četvrtine dužine tela. Boja njegovog krzna je zagasito siva, sa kružnim i crnim mrljama.

Ranije se smatralo da teritoriju Rusije nastanjuju oko 120 irbisa. Ipak poslednja ekspedicija „Tragovima snežnog leoparda“ pod pokroviteljstvom Ruskog geografskog društva je utvrdila da u Rusiji ima daleko manje ovih grabljivca. Kako bi se prebrojali, postavljene su foto-zamke – digitalne kamere koje snimaju na najmanji pokret, govori Sergej Istomov:

„Na teritoriji Sajano-Šušenskog rezervata smo registrovali više od 15 irbisa. Za poslednje tri godine se rodilo šest mladunaca, ali posle godinu i po dana oni odlaze, i niko ne zna gde. Kod nas dolaze zveri sa strane, ali kroz neko vreme i oni nestaju. Glavni zadatak na današnji dan je utvrditi put migracije snežnog leoparda. To je potrebno zbog očuvanja same vrste. Jer irbis je bezbedan na teritoriji rezervata.“ 

Da bi se izučili putevi migracije irbisa „lutalica“ ruski naučnici planiraju da dogodine postave satelitske ogrlice na dva primerka različitog pola. Prvi put je slična ogrlica, koja omogućava praćenje životinje preko satelita, stavljena snežnom lepardu u martu ove godine. Ali irbis zvani Mongol je slomio antenu, trljajući se o stenu, i ogrlica je prestala da šalje signal.

Naučnici žele da koriste ogrlice domaće proizvodnje i aktivno sarađuju u usavršavanju tog tehničkog sredstva sa proizvođačima. Strana tehnika se ne koristi zbog nemogućnosti da izdrži sibirske niske temperature od minus četrdeset stepeni.

Centar za regenaraciju populacije snežnih leoparda na jugu Sibira će biti stvoren do kraja sledeće godine. Već je izabrano mesto, a ruski naučnici su uvežbali tehnologiju hvatanja irbisa i metodu odgoja mladunaca u neslobodi.