Crkve brvnare

U prošlosti Srbija, Šumadija naročito, bila je obrasla gustim šumama pa nikakvo čudo što je u njoj negovan kult drveta, posebno hrasta koji veličinom i životnim vekom izaziva svačije poštovanje. Za vreme ropstva pod Turcima i velikih oskudica, u predelima bogatim šumama bila je uobičajena gradnja crkava brvnara za šta su, uglavnom bezimeni, graditelji i ktitori koristili najčešće hrast. Te crkve su se uglavnom nalazile daleko od puteva i očiju Turaka. Ipak, najveći broj je nastao za vreme vladavine kneza Miloša i mnoge od njih sačuvane su do današnjeg dana.

Godine posle Drugog svetskog rata im nisu bile naklonjene, pa su mnoge zapuštene, zarasle u korov, krovovi i zidovi su im se urušili, ostale su bez prilaznih puteva i vernika jer su u međuvremenu izgrađene velike i moderne crkve do kojih se lako dolazi. Srećom, stigla su i bolja vremena pa su mnoge crkve brvnare počele da se obnavljaju, mada ne uvek na primeren način. Svedoci smo da se obnovljeni krovovi pokrivaju limom ili crepom, u temelje ugrađuje beton, trošna vrata zamenjuju metalnim.

Od 120 crkava brvnara u Srbiji ih je ostalo oko 40. Mnoge su stalno zaključane, potpuno golih zidova, bez ikonostasa, a neke se redovno otvaraju vernicima i turistima i, po pravilu, nalaze se u prelepom prirodnom okruženju.