Početna stranica > Novosti
Marian Vulf, jedna od vodećih svetskih eksperata u oblsti mehanizma čitanja, kongetivna neurološkinja sa Američkog istraživačkog univerzteta Taftsa navodi:
Razlika između čitanja sa hartije i sa interneta
Veoma je važno znati u čemu se razlikuje čitanje sa hartije i onog sa interenet mreže.
„Čovečji mozak tokom celog života ostaje plastičan i sposoban je za stalno prilagođavanje, „ navodi američki ekspert.Ona je,međutim, primetila da od prošle godine njen veliki mozak nije u stanju toliko da se adaptira koliko bi bi ona to želela.
Naučnica je ceo jedan radni dan potrošila za čitanje stotinu elektronskih pisama na internetu, a uveče je pokušala da pročita roman Heremana Hesea „Igra staklenih perli „ i na svoje veliko čuđenje nije uspela da se skoncentriše na čitanje.
Čitanje po dijagonali
I kad se sada pojavila internet mreža,čitanje je od pretežno linearnog povremeno prerastalo u „čitanje po dijagonali“.
Na internetu je princip sticanja informacija sasvim drugačiji nego na štampanom materijalu.Na mreži je uskldišteno ogromno brdo informacija uključujući i fotošop i video snimke, kao i interaktivne elemente , i sve to zajedno s tekstom.Zato naš mozak nastoji da trasira „kraće puteve „ kojima bi „pretrčao „preko teksta po dijagonali,izdvojio ključne reči i „ brzom brzinom „prešao objavljeni tekst od vrha do dna. To je nelinearno čitanje,“zaključuje se u članku.
Po mišljenju naučnika ,nelinerni način čitanja kod mnogih ljudi prelazi i na druge sfere delatnosti.
Kako objašnjava Endru Dilon, novinar sa Unverziteta u Teksasu, čovek sede da pročita roman, ali počinje da koriste svoje duboke navike „da klikne,“da preskače redove i da „trči „ po tekstu .
Čovečanstvo je stupilo u novu epohu informativnog ponašanja i sada ne preostaje ništa drugo nego da se posmatraju posledice toga preokreta, zaključuje novinar.
Sa svoje strane Brindon Embroz, finansisjki analitičar,priča kako je pri čitanju romana ispustio niz važnih sižejnih čvorova i došao da zaključka da je, prosejavajući tekst u traganju za određenim momentima iskusio nešto slično onome kad u procesu rada traži ključne činjenice.
“Nastalo je takvo vreme i ljude je zahvatilo takvo osećanje da oni više nisu u stanju da čitaju roman“ žali se Embroz.
„Sve teže mi pada da u knjigama čitam složene dugačke rečenice koje su svojstvene takvim autorima, kao što je na primer, Prust ,Džordž Eliot i drugi pisci, „požalio se u medijima Remeš Kurup.
Rečenice su na internetu obično kraće i jedostavnije , a sva dopunska informacija je po pravilu izložena u propratnom materijalu.
Većina savremnih američkih studenata nije u stanju da čita klasike
Ekspert Vulf potvrđuje da većina savremenih američkih studenata nije u stanju da čita klasična dela XIX – XX veka, „zato što to neće ,ili zbog toga što im to jedostavno nije interesantno, ali razlozi mogu ležati i tome što oni ne mogu da razumeju i proniknu u suštinu teksta sa složenim rečenicama i sintaksom.“
Razloge ovakve intelektualne nemoći savremenih američkoh studenata po mišljenju naučnika možemo tražiti i u tome što su savremeni ljudi uopšte izgubili sposobnost da shvate složenu sintaksu,a to bi bila jedina moćnost da izrazimo naše misli.
Eksperimenat u Izraelu
Pre dve godine u Izraelu je bio sproveden eskserimenat u okviru kojeg su studenti jednog tehničkog fakulteta čitali jedan te isti tekst štampan u knjizi i postavljen na internet.
U početku su studenti smatrali da informaciju sa ekrana mogu usvojiti pre i bolje , ali se mimo očekivanja pokazalo da je shvavatnje i izučavanje štampanog teskta znatno lakše.
Uostalom, kako ističu naučnici, oba načina čitanja imaju svoje prednosti, a potencjal čovečjeg mozga je takav da može usvojiti oba načina.
Branko Rakočvić
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
SAVREMENI ČOVEK GUBI SPOSOBNOST ČITANJA ROMANA
S globalizacijom planetarne intetrnet mreže kod ljudi se formira „digitalni mozak „ na šta upozoravaju eksperti.
U centralnom nervnom sistemu velikog mozga stavarju su novi lanci neurona koji odgvoaraju za čitanje informacije na internetu „po dijagonali „ piše Vašington post.
U svom članku Majkl S. Rozenuold objašnjava da taj alternativni način sada konkuriše mehanizmima čitanja sa razmišljanjem koji su se stvarali hiljadugodišnjim iskustvom.
Marian Vulf, jedna od vodećih svetskih eksperata u oblsti mehanizma čitanja, kongetivna neurološkinja sa Američkog istraživačkog univerzteta Taftsa navodi:
„Tokom radnog dana navikli smo na površno čitanje što se odražava dalje kad nam je neophodno da nešto pažljivo i dublje pročitamo s razmišljanjem „
Razlika između čitanja sa hartije i sa interneta
Veoma je važno znati u čemu se razlikuje čitanje sa hartije i onog sa interenet mreže.
Prema nekim istraživanjima ,informacije sa hartije usvajaju se lakše.Takođe je u opticaju teza da se kod deteta koje lako savlađuje eleketronske tekstove ,snižava sposobnost čitanja s razmišljanjem.
„Čovečji mozak tokom celog života ostaje plastičan i sposoban je za stalno prilagođavanje, „ navodi američki ekspert.Ona je,međutim, primetila da od prošle godine njen veliki mozak nije u stanju toliko da se adaptira koliko bi bi ona to želela.
Naučnica je ceo jedan radni dan potrošila za čitanje stotinu elektronskih pisama na internetu, a uveče je pokušala da pročita roman Heremana Hesea „Igra staklenih perli „ i na svoje veliko čuđenje nije uspela da se skoncentriše na čitanje.
„Pokušaj da pročitam prvu štmpanu stranicu pretvorio se u pravo mučenje . Nikako nisam uspela da se priviknem da čitam polako i s razmišljanjem.Sve vreme sam zapinjala o redove preskačući ih izdvajajući ključne reči,moj pogled je obraćao pažnju na one izraze koji su pri ubrzanom tempu čitanja omgućavali da se sakupi maksimum neophodnh informacija.Sebe sam zbog toga zamrzela“, iznosi svje utiske gospođa Vulf i nastavlja:
„U početku čovekov veliki mozak nije bio prilagođen za čitanje. Međutim, vremenom, kad se pojavila pismenost, on se adaptirao i za obavljanje i te funkcije.
Čitanje po dijagonali
I kad se sada pojavila internet mreža,čitanje je od pretežno linearnog povremeno prerastalo u „čitanje po dijagonali“.
Na internetu je princip sticanja informacija sasvim drugačiji nego na štampanom materijalu.Na mreži je uskldišteno ogromno brdo informacija uključujući i fotošop i video snimke, kao i interaktivne elemente , i sve to zajedno s tekstom.Zato naš mozak nastoji da trasira „kraće puteve „ kojima bi „pretrčao „preko teksta po dijagonali,izdvojio ključne reči i „ brzom brzinom „prešao objavljeni tekst od vrha do dna. To je nelinearno čitanje,“zaključuje se u članku.
Po mišljenju naučnika ,nelinerni način čitanja kod mnogih ljudi prelazi i na druge sfere delatnosti.
Kako objašnjava Endru Dilon, novinar sa Unverziteta u Teksasu, čovek sede da pročita roman, ali počinje da koriste svoje duboke navike „da klikne,“da preskače redove i da „trči „ po tekstu .
Čovečanstvo je stupilo u novu epohu informativnog ponašanja i sada ne preostaje ništa drugo nego da se posmatraju posledice toga preokreta, zaključuje novinar.
Došlo vreme da ljudi više nisu u stanju da čitaju roman
Sa svoje strane Brindon Embroz, finansisjki analitičar,priča kako je pri čitanju romana ispustio niz važnih sižejnih čvorova i došao da zaključka da je, prosejavajući tekst u traganju za određenim momentima iskusio nešto slično onome kad u procesu rada traži ključne činjenice.
“Nastalo je takvo vreme i ljude je zahvatilo takvo osećanje da oni više nisu u stanju da čitaju roman“ žali se Embroz.
„Sve teže mi pada da u knjigama čitam složene dugačke rečenice koje su svojstvene takvim autorima, kao što je na primer, Prust ,Džordž Eliot i drugi pisci, „požalio se u medijima Remeš Kurup.
Rečenice su na internetu obično kraće i jedostavnije , a sva dopunska informacija je po pravilu izložena u propratnom materijalu.
Većina savremnih američkih studenata nije u stanju da čita klasike
Ekspert Vulf potvrđuje da većina savremenih američkih studenata nije u stanju da čita klasična dela XIX – XX veka, „zato što to neće ,ili zbog toga što im to jedostavno nije interesantno, ali razlozi mogu ležati i tome što oni ne mogu da razumeju i proniknu u suštinu teksta sa složenim rečenicama i sintaksom.“
Razloge ovakve intelektualne nemoći savremenih američkoh studenata po mišljenju naučnika možemo tražiti i u tome što su savremeni ljudi uopšte izgubili sposobnost da shvate složenu sintaksu,a to bi bila jedina moćnost da izrazimo naše misli.
Eksperti se stoga plaše da uskoro ne dospemo u situaciju u kojoj nećemo moći da čitamo složenu prozu i da izražavamo složene misli.
Eksperimenat u Izraelu
Pre dve godine u Izraelu je bio sproveden eskserimenat u okviru kojeg su studenti jednog tehničkog fakulteta čitali jedan te isti tekst štampan u knjizi i postavljen na internet.
U početku su studenti smatrali da informaciju sa ekrana mogu usvojiti pre i bolje , ali se mimo očekivanja pokazalo da je shvavatnje i izučavanje štampanog teskta znatno lakše.
Uostalom, kako ističu naučnici, oba načina čitanja imaju svoje prednosti, a potencjal čovečjeg mozga je takav da može usvojiti oba načina.
Eksperti takođe ne propuštaju priliku da savetuju da decu treba istvremeno ućiti „sporom,pažljivom čitanju“ knjiga u štampanoj verziji i postupno ih uvoditi u svet elektronske informacije.
Što se tiče naučnice Vulf, od koje smo i počeli ovaj zapis,ona po ceo dan neprestano trenira svoj mozak i s radošću je saopštila da je ipak uspela da pročita roman „Igru staklenih perli“za što su joj bile potrebne dve sedmice, i da je na kraju-krajeva „mogla osetiti zadovoljstvo od pročitane knjige i manje-više ozdraviti“.
Branko Rakočvić
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Pokretanje sopstvenog biznisa uvek je korak u nepoznato – uzbuđenje se meša sa brigom, a ambicija sa osećajem odgovornosti. Bez obzira na delatnost, svaki preduzetnik na početku ima isti...
Sudsko prevođenje ...
Na prvi pogled, proces naručivanja sudskog prevoda...
U savremenom poslovnom okruženju, gde je vreme jedan od najdragocenijih resursa, kvalitetna šoljica kafe postala je više od navike – ona je deo rituala, sredstvo povezivanja, podsticaj produktivnosti i...
U svetu digitalnog oglašavanja, gde se konkurencija iz dana u dan pojačava, Google Ad...
Širenje poslovanja jedan je od najuzbudljivijih trenutaka u preduzetničkom putu. Posle perioda u kojem se posao stabilizovao i počeo da donosi rezultate, javlja se prilika da se ponuda proširi,...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
