Aleksandar Nedić: Malo ponosa ne škodi

Bez obzira što dobar deo srpske javnosti veruje da je Srbija suverena zemlja koja sama odlučuje o vlastitoj sudbini i preduzima korake u skladu sa vlastitim interesima to nažalost nije tačno. Već smo se navikli da nam važne odluke u ekonomskoj sferi diktiraju strani bankari i finansijske institucije. Otpuštanje prekobrojnih, smanjivanje plata i penzija, radno zakonodavstvo...

Nije tajna ni da smo prihvatili „tutore“ u odbrambenoj sferi i da se o reformama u sistemu odbrane pitaju više strani savetnici nego generalštab. Diplomatija je već postala polje iživljavanja trećih pomoćnika u anonimnim sekretarijatima država „međunarodne zajednice“.

U nedelju smo se uverili da su stvari otišle i korak dalje. Srbija je dobila i nalogodavce u sferi morala. Na „policijskoj paradi“ (ovo bi bio pravi naziv jer je policajaca bilo dvadeset puta više nego učesnika „one“ parade) dobili smo lekcije kako treba da izgleda Srbija u „novom svetskom poretku“. Ne verujemo da se homoseksualci danas bolje osećaju nego pre dva dana. Ne verujem da su im prava bitno unapređena a oni bolje prihvaćeni u svom okruđenju.

Ono što je sigurno to je da su njihovi aktivisti i lobisti odradili ono za šta su bili plaćeni i podržavani.  I ovaj put LGBT aktivisti pokušali su da odigraju ulogu trojanskog konja u moralni i društveni život Srbije. Oni  su bili oruđe da se Srbiji i Srbima udari pečat netolerancije, homofobije i još ponečega. Nije dovoljno što je pobeđena, Srbija mora biti i PONIŽENA.

I tako opet dolazimo na priču o slobodi i suverenosti. Sloboda mora nestati iz rečnika i iz svakodnevnog života a opšta nesigurnost mora postati osnovni osećaj svakog čoveka. Mislite da je stan vaš, pokušajte da ne platite nekoliko rata za kredit ili struju a na vratima će vam se pojaviti privatni izvršitelji.

Pokušajte da ne vakcinišete decu, probajte da ih učite da je (u skladu sa našim ustavom) brak zajednica muškarca i žene, probajte da glasno kažete da je „ono što nam se desilo 1999.godine“ bila agresija....

Pokušajte i videćete da su vaše iluzije o slobodi samo prazna priča, država je u ime nekih drugih vrednosti već duboko zašla u vašu privatnost modelirajući je za potrebe novog svetskog poretka. Poretka u kome nema mesta za emociju, za solidarnost, za bilo kakvu vrstu zajednice. Samo skup radnika-robova i potrošača.

Moćnici su isuviše zaposleni uređivanjem sveta pa su trenutno uređivanje Srbije prepustili „kvinsliškoj vladi“ u Beogradu. U nedelju smo videli da će ona pored medija i prosvete za sprovođenje naloga upotrebiti aparat fizičke prinude.

I na kraju mala molba. Prestanite sa prikazivanjem velikog brata iz doma Vučića. Valjda još neko spasava decu osim njega, valjda još neko radi po ceo dan. Valjda će još nekom penzioneru smanjiti penziju osim njegovim roditeljima (uzgred kolika je bila plata kad im je tolika penzija), gde su kamere kad tuku našu braću.

Bilo je i ranije okupacija i kvinslinga. Milan Nedić se zakleo okupatoru  i verno mu služio tri godine. Ali čak ni on nije prihvatio da šalje naše vojnike na istočni front, čak se ni on nije usudio da odrekne Kralja koji se privremeno smestio u Londonu, čak ni on nije smeo da takne u porodicu i pravoslavnu veru. Ova okupacija je mnogo opasnija jer nam ulazi u domove i glave.

Stogodišnjica je Velikog rata, mi smo navodno pobedili. A u nedelju je, u gradu koji su Nemci više puta bombardovali,  nemački ambasador predvodio povorku boraca protiv srbskog moralnog sistema. A gle čuda, obezbeđivala ih je srbska policija i žandarmerija.

Autor: Aleksandar Nedić, član Srbskog liberalnog saveta

Izvor: Dveri