NAKON 1929. GODINE KRALJ ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ JE ZABRANIO ZVANIČNO PROSLAVLJANJE VIDOVDANA KAO " DRŽAVNOG PRAZNIKA" VIDOVDAN ZVANIČNO ZABRANJEN " PRAZNIK " ZA SRBE

 

VIDOVDAN: Zvanično ZABRANJEN „PRAZNIK“ ZA SRBE


Nakon 1929. godine, kralj Aleksandar Karađorđević je zabranio zvanično proslavljanje Vidovdana kao „državnog praznika“.

10.06.2014. FB profil Dragoslav Bokan, za FBR priredila Biljana Diković

Vidovdan je izbačen iz prazničnog kalendara države kojoj je ovaj spomen NA SAMO SRPSKI PRAZNIK bio suviše „nacionalistički“ i (po kralju Aleksandru) suprotstavljen režimskoj ideji „integralnog jugoslovenstva“.

Sve što je bilo „samo srbsko“ nije više imalo državnu i kraljevsku podršku iza sebe.

Tako da je Aleksandar čak odustao i od izgradnje decenijama pripremanog „Vidovdanskog hrama“ (Ivana Meštrovića), koji je sve do 1929. godine bio sanjani ideal Karađorđevog odrođenog potomka.
Ispada da je Meštrović imao više interesovanja za nadljudski podvig kneza Lazara i drugih srbskih junaka na Kosovu od doskorašnjeg komandanta srpske vojske sa Solunskog fronta.

Ovakav stav odricanja od srpstva u korist apstraktnog (smuti-pa-prospi) „jugoslovenstva“ u kome se veštački izjednačavaju Matija Gubec, Miloš Obilić i Martin Krpan bio je strašni akt apostazije, čin apsolutne i neoprostive izdaje srbskih nacionalnih interesa i svetosavske srpske ideje.

Tada je uništen i onaj romantični duh srpstva koji je svojom krvlju i verom izneo naš veličanstveni podvig Oslobođenja Kosova 1912. godine, Odbrane Otadžbine 1914. godine i Oslobođenja svih srbskih zemalja 1918. godine.

Samo desetak godina posle bitaka na Kumanovu, Ceru, Kolubari i Kajmakčalanu, srbsko-jugoslovenska država je DOBROVOLJNO I SAMOUBILAČKI iz sopstvenog Duhovnog Ustava i srca svog bića izbacila Kosovski Zavet (zajedno sa pripadajućim mu svetim Vidovdanskim praznikom). Samo zato da bi nova jugoslovenska Kraljevina zadovoljila sve svoje (ubrzo će se pokazati – neverne i večno nezadovoljne) nesrpske i nepravoslavne podanike, ali i ondašnju međunarodnu zajednicu.

Svi su bili zadovoljni osim Srba. Izdanih i ostavljenih od sopstvenog kralja i vrhovnog komandanta.

Tada počinje i sunovrat naše države, vojske, nacionalne kulture… koji će se u punom svetlu pokazati 1941. godine.

Snaga SKOJ-a i popularnost KPJ su direktna posledica slabljenja i urušavanja srpstva.
Srbski nacionalizam je, naime, uoči Drugog svetskog rata potpuno izjednačavan sa ustaštvom i komunističkom propagandom (kao „ekstremne ideologije“).

Kako radili, tako im je i „Bog pomogao“.

I dan-danas trpimo posledice ove mahnite opsednutosti kralja Aleksandra idejom da vlada nad što većom teritorijom i „troimenim narodom“ nekakvih navodnih „Jugoslovena“.

Duhovi mrtvih srbskih ratnika, vitezova i junaka svih vekova odbrane Otadžbine su besramno poniženi. A srbski narod tada ostavljen na cedilu i pripremljen za strašno klanje u NDH i konačno stradanje u Titovoj varijanti Aleksandrove „Jugoslavije“.

Svaka posledica ima svoje (duhovne i idejne) uzroke.
I ona srećna i ona (kao u ovom slučaju) kobna posledica.

PODELITE TEKST - RAZBIJMO MEDIJSKI MRAK