Nobelovu nagrada za književnost za 2014. dobio francuski pisac, malo poznat van svoje zelje, Patrik Modiano

Laureat postao pisac koji  po priznanju samog sekretara  Švedske akademije „van predela svoje zemlje,  a posebno u engleskom  jezičkom području,  predstavlja  nepoznatu književnu veličinu„.

Kao što se to uvek dešavalo u proteklih 50 godina,  nijedna prognoza o mogućem dobitniku Nobelove nagarde za književnost  se ni ovog puta nije  ispunila.

Kad je akademik Peter Englund (Peter Englund),  sekretar Švedske  akademije  nauka na  konferemciji za medije održanoj u zdanju Aakdemije 9. oktobra  u 13 sati po  našem vremenu, saopštio da je ovogodišnji Nobelov laureat  francuski pisac Patrik Modiano (Parick Modiano,  1945.),   još jednom je postalo očigledno da postoji nepremostiva razlika između   estetskog vrednovanja  i ukusa čitalačke   publike i neprikosnovenih akademika iz Nbelovog komiteta.

Tako je to,  s manjim odstupanjima,  već pola stoleća.

Kako je obazložio Akademmijin sekretar Peter Englund,  nagrada je dodeljena za „umetnost sećanja  blagodareći kojoj je pisac izvajao najpotresnije  ljudske sudbine i razotkrio život čoveka  u vreme okupacije.“

Pošto je saopštio ime laureta sa kraćim obrazloženjem,   sekretar Akademije,  Englund je priznao  da Modianovo ime „ nije dovoljno poznato u svetu,  a u engelskom jezičkom području čak  i najbolja njegova dela moraju biti propraćena istovetnim obraćanjem čitaocima u  predgovoru kako ovaj pisac „van predela svoje zemlje predstavlja nepoznatu književnu veličinu.“

Rođen 30. jula 1945. U Bulonju-Bajnakuru u imućnoj porodici od oca  veletrgovca  iz starog jevrejeskog   roda koji je žeiveo najpre u Toskani,  a atim u Salonikama,  i majke  holandske glumice s kojom se upoznao  1942.g. u od Nemaca okupiranom Parizu. Patrik  je najpre učio  u pariskom liceju „Henrih IV“ u kojemu mu  je geometrju predavao slavni franscuski pesnik Rejmon Keno koji se družio s njegovom majkom i koji će mladića uvesti u književni krug izdavača Galimar,  da bi školovanje nastavio u koledžu u Ansi.

Prvi roman „Zvezdani trg„ koji će ga odmah učiniti slanim,  objavio je 1968.

Praktično sva dela Patrika Modiana su autobiografska i povezana su sa temom okupacije Francuske u vreme Drugog svetskog rata.

„Moj siže je vreme„ izjavio  je Modiano u intevjuju „Mondu„ (24. aj 1973.)

U jednom drugom intervjuu datom 1975.g. on je priznao da je preokupiran „predistrijom, prošlošću“ a „prošlost je smutna i sramna  epoha okupacije“. On je tom prilikom šire objansio šta predstavnja  tema okupacije u njegovim delima:
„Okupacija u mojim romanima ima malo zajedničkog sa stvarnošću 1940.-ih.Ja stvaram atmosferu koja podseća na okupaciju,  ali na kraju krajeva nije tako na nju slična... U prva tri sbvoja romana opisao sam ne  istorijske događaje,  nego neverni svet mojih uzora.“

Junaci njegove proze  tragaju za načelima,  korenima,  proučavajući prošlost radi sopstevnog  samospoznanja.

Oženjen je (1970.) i ima dve kćerke. Poznat je kao scenarista i dela su mu često ekranizovana što ga je preporučilo za člana žirija Kanskog filmskog  festivala (2000.).

Romani su mu prevdena na više  jezika, a  neke  od  njih su ilustrovali  poznati slikari kao što su Sempe,  Žerar Garust  i drugi.

Od tridesetak dela iz njegove plodne bibliografije  spomenućemo  samo neka: „Noćnu patrolu„( 1969.),  „Porodičnu  hroniku„(1977.), “Mladost„ (1981.,  koju je na nemački ptreveo Peter Handke„),  „Izgubljeni svet„ ( 1984. ), “Nesreća u noći„ ( 2003),  „Rodoslovlje“ (autobiografija,  2005), “Kafe izgubljne mladosti (2007.),  „Horizont„ (2010.),  itd.  Dobitnik je svih najvažnijih francuskih nagrada za književnost (Gonkurove,  Fransuske akademije) i mnogih inostranih među kojima i Književnu nagradu kneza od Monaka za sveukupno stvaralaštvo.

 

Branko Rakočević