Ruski naučnici planiraju da već do 2018. godine „odštampaju“ ljudski bubreg koji se može koristiti za transplantaciju. Prvi domaći bioprinter, uređaj koji je namenjen za štampanje trodimenzionalnih fragmenata tkiva i organa, biće prikazan u okviru III M

Ruski naučnici planiraju da već do 2018. godine „odštampaju“ ljudski bubreg koji se može koristiti za transplantaciju. Prvi domaći bioprinter, uređaj koji je namenjen za štampanje trodimenzionalnih fragmenata tkiva i organa, biće prikazan u okviru III Moskovskog međunarodnog fonda inovacionog razvoja „Otkrivene inovacije“. On će biti održan u ruskom glavnom gradu 14-16. oktobra.

Tehnologija „bioštampe“ je sledeća. Prvo se stvara kompjuterski model budućeg organa sa svim njegovim anatomskim osobenostima i svojstvima tkiva. Zatim se od izvornih ćelija pacijenta dobijaju takozvani sferoidi – konglomerati ćelija. To je građevinski materijal za tkivo ili organ koji se prave. Bioprinter koji je napravljen u Rusiji ima korak štampe od 1 mikrometra. Nijedan inostrani analog nema tako gustu štampu. I to je samo jedan od jedinstvenih ruskih izuma, ističe izvršni direktor laboratorije «3 D Bioprinting solutions » Jusef Hesuani:

- Glavna prednost našeg bioprintera je mogućnost korišćenja svih metoda bioštampe. On omogućava štampanje i ćelijama, i sferoidima i biogelom. Pritom printer sadrži 5 mlaznica. Dve su predviđene za sukcesivno istiskivanje polimernog hidrogela, a ostale za smeštanje u ovaj gel tri različite vrste ćelija, s njihovim kombinovanjem u različitim varijantama. Kasnije se odštampana konstrukcija smešta u biorektor koji je ispunjen potrebnim hranljivim materijama. Tu se odvija srastanje ćelija i istovremeno ispiranje biogela koji više nije potreban. Za razliku od stranih analoga ruska tehnologija omogućava dobijanje skoro idealne sličnosti s prirodnim organom.

Prvi ruski bioprinter zasad radi u probnom režimu, usavršava se tehnologija. Međutim, vrlo brzo, u martu 2015. godine predstoji mu „štampanje“ funkcionalne štitne žlezde, premda će ona biti mišjih dimenzija. Radna sposobnost budućeg organa proverava se na nekoliko načina: u bioreaktoru, u kokošijem jajetu s embrionom pileta i napokon, u živom mišu. A 2018. godine ruski naučnici nameravaju da odštampaju ljudski bubreg koji se može presađivati. Po mišljenju stranih stručnjaka ovakav napredak nije moguć pre 2030. godine. Međutim, ruski biomedicinari su veći optimisti. Nakon što su se pojavile indukovane izvorne ćelije – izvor svih tipova ćelija za bioštampu – moskovskim naučnicima je bilo potrebno samo pola godine da naprave bioprinter i da osvoje veću proizvodnju sferoida. Ako s eksperimentalnom štitnom žlezdom sve prođe glatko „odštampana“ ljudska ćelija se može pojaviti i pre planiranog roka, smatra izvršni direktor laboratorije «3 D Bioprinting solutions » .

Aleksandar Mimičev,