Priroda propada u globalnim razmerama

Nestanak divljih životinjskih i biljnih vrsta se odvija katastrofalnim tempom. Do ovog zaključka su došli stručnjaci WWF . U objavljenom referatu Fonda „Indeks žive planete“ kaže se da su se od 1970. do 2010. godine populacija sisara, ptica, gmizavca i riba smanjile za 52%.

U Nepalu su lov i gubitak prirodnih staništa doveli do smanjenja broja tigrova sa 100 hiljada na 3 hiljade. U Gani se populacija lavova u jednom od nacionalnih parkova za četrdeset godina smanjila za 90%. To je samo deo primera iz referata WWF u vezi s ocenom „zdravlja“ Zemlje. Za uspostavljanje dijagnoze stručnjaci koriste dva glavna pokazatelja: indeks žive planete i ekološki trag. I jedno i drugo kod ekologa izaziva veliku zabrinutost. Analiza populacije kičmenjaka je otkrila da se njihov broj za četrdeset godina prepolovio. Najgore stoje stvari u Južnoj Americi. S manjim zaostatkom sledi Pacifički obruč.

Što se tiče ekološkog traga, kako sledi iz referata, u toku 40 godina naša potrošnja prevazilazi sposobnost planete za obnavljanje resursa. Za nadoknadu ovih gubitaka nije dovoljna jedna Zemlja – potrebna je jedna i po ovakva planeta. U očuvanju žive prirode mogu da pomognu zemlje s većim „biološkim kapacitetom“ – sposobnošću ekoloških sistema da proizvode dragocene biološke resurse i apsorbuju otpatke (između ostalog, emitovanje SO 2 ). U ovom smislu je Rusija jedan od svetskih lidera. Razlog za to je ogromna teritorija naše zemlje s velikom površinom netaknutih šuma, ali ovo bogatstvo treba čuvati, smatra rukovodilac Programa za očuvanje biodiverziteta WWF Vladimir Krever:

- Imamo prilično dobre zakone. Kad bi se oni poštovali sve bi bilo u redu. Ima problema s krčenjem šuma. To je glavni razlog za našu glavobolju. Stručnjaci kažu da korišćenje šuma treba usmeriti po istom principu kao u vrtu – posadio, odgajio, posekao. Treba izbegavati novo osvajanje šuma – ulaženje u one šume koje nikad nisu sečene, a ako se to dešava treba obezbediti valjano obnavljanje šuma.

Osim Rusije, veliki biološki kapacitet poseduje Kina. Međutim, to je zemlja s ekonomijom koja se brzo širi i razvijajući se ona jača negativan uticaj na ekologiju. Zbog ogromnog broja stanovnika Kina je, kako se kaže u referatu, svetski lider po opštem ekološkom tragu. Tradicionalna kineska medicina takođe ne pomaže u zaštiti prirode, ističe stručnjak,

- Za mnoge vrste opasnost predstavlja tradicionalna kineska medicina sa svojom potražnjom egzotičnih vrsta životinja i njihovih delova – tigrova, leoparda, nekih vrsta žaba i sl. S ovim se treba boriti samo objašnjavanjem da su čudotvorne mogućnosti lekova od ovih vrsta veoma preuveličane. U nizu slučajeva se može preći na gajenje tigrova i medveda u medicinske svrhe u zatvorenim prostorima, što Kinezi i čine. To smanjuje pritisak na divlju prirodu.

„Pad indeksa žive planete i ekološka preraspodela nisu neizbežni,“ – tvrdi se u WWF . Čovečanstvo ima snage da promeni situaciju i da počne da štiti svet oko sebe. Tada će i ljudi biti sigurni, uvereni su ekolozi.

Jelena Kovačić,