Sukob Bošnjaka i Hrvata trese BiH

Dva jučerašnja događaja najavljuju da bi Bosna i Hercegovina mogla da uđe u vrlo ozbiljnu političku krizu, možda i najozbiljniju od potpisivanja Dejtonskog sporazuma do danas. Prvi: stav Stranke demokratske akcije da će povući svoje ministre iz Saveta ministara BiH, ako do 16. septembra njen član Sadik Ahmetović ne bude izabran za ministra bezbednosti BiH. Drugi: odluka hrvatskih ministara da se do daljnjeg povuku iz Vlade Federacije BiH.

Ako SDA ostvari svoju nameru, onda će Savet ministara biti u potpunoj blokadi. Jer po Zakonu o Savetu ministara odluke ovog organa – osim onih o kojima se izjašnjava Parlamentarna skupština BiH – obavezujuće su samo pod uslovom da za njih glasaju najmanje po dva ministra iz svakog konstitutivnog naroda.

SDA je kao glavnog krivca za kašnjenje izbora Ahmetovića označila predsedavajućeg Saveta ministara Nikolu Špirića, kojeg je predsednik glavnog odbora vodeće bošnjačke stranke Halid Genjac nazvao „mešetarom“. Špirić je za naš list rekao da „neće pristati na ucene“ i dodao da prilikom svih imenovanja moraju biti „zadovoljene procedure“.

„Po mojoj proceni, ovde je u igri mnogo krupniji ulog od izbora jednog ministra. SDA i druge bošnjačke stranke koriste ovu situaciju da svetu upute poruku da BiH još nije rešeno pitanje i da tako iznude pojačanu ulogu međunarodne zajednice u svim budućim procesima, pogotovo ustavnim promenama. Ovakvi potezi vode radikalizaciji stanja u BiH, a ono, pogotovo ako bi došlo do ’buđenja’ radikalnih elemenata koji su s ratom došli u BiH, nikome ne bi donelo ništa dobro“, upozorio je Špirić.

Odluka hrvatskih ministara da se povuku iz Vlade Federacije BiH neće izazvati blokadu njenog rada. Jer, odluke u njenoj i Vladi Republike Srpske donose se većinom glasova. „U tome i jeste problem, jer hrvatski ministri su vrlo često, pogotovo kada se odlučivalo o finansijama i investicijama, preglasavani. Mi smo svojevremeno uputili predlog da se i u entitetskim vladama odlučuje po istom principu po kojem radi Savet ministara. Tražili smo da odluke budu pravno valjane samo ako za njih glasa po jedna trećina ministara iz svakog naroda. Nažalost, naš predlog nije podržala ni Hrvatska demokratska zajednica BiH“, izjavio je „Politici“ portparol Hrvatske demokratske zajednice 1990. Veso Vegar.

On je dodao da dvoentitetsko uređenje ne odgovara hrvatskom narodu i naglasio da „tri duše ne mogu biti u jednom telu“. „U BiH žive tri naroda – Hrvati, Srbi i Bošnjaci. Jedino moguće unutrašnje uređenje ove zemlje je troentitetsko i kome god je stalo do očuvanja BiH trebalo bi da ga podrži. Hrvatski narod ne može pristati na takozvano građansko uređenje BiH, jer bi princip ’jedan čovek – jedan glas’ doveo do potpune dominacije Bošnjaka i marginalizacije Hrvata i Srba“, naveo je Vegar.

Potpredsednik Vlade Federacije BiH i njen ministar finansija Vjekoslav Bevanda rekao nam je da je odluka o promeni trase budućeg autoputa – donesena, kao i mnoge druge ranije, preglasavanjem hrvatskih ministara – „kap koja je prelila čašu hrvatskog nezadovoljstva“. „Odlukom o izmeni trase saobraćajno se izoluje Mostar i dobar deo zapadne Hercegovine. Osim toga, za novu trasu će trebati uraditi svu neophodnu dokumentaciju, tako da će izgradnja ovog puta, za koji kredit već oplaćujemo, kasniti“, dodao je Bevanda.

Generalni sekretar SDA Amir Zukić je našem listu rekao da hrvatski ministri „od muve prave medveda“. „Prema mojim saznanjima, trasa je promenjena, jer je ugrožavala Počitelj i Blagaj, mesta od kulturnog i istorijskog značaja za BiH, i zbog toga da bi se izbeglo uništavanje plodnog zemljišta na pojedinim deonicama. Mislim da se u ovom slučaju ne može govoriti o nameri da se saobraćajno izoluju pojedina mesta u zapadnoj Hercegovini u kojoj je hrvatski živalj većinski“, kazao je Zukić.