Ljermontov, Srbija i ruski turisti: pesnik Kavkaza se vraća na Zlatibor

„Vazduh je tamo čist, kao molitva deteta“- pisao je o Kavkazu Mihail Ljermontov. Možda su se mogle naći lepe reči i o Zlatiboru kod čuvenog ruskog pesnika, da je on boravio na ovoj srbskoj planini. Ali autor „Demona“ i „Mcirija“ možda će se, na specifičan način, naći u tom delu zapadne Srbije.

U Moskvi je delegacija opštine Čajetina predstavila turistički potencijal Zlatibora krupnim ruskim agencijama. Početkom 2015.godine u Srbiju će otići velika grupa ruskih turoperatera. Sada je pravi momenat, jasne su sve prednosti Zlatibora, a sad sve to treba „upakovati“ i predstaviti na tržištu, što i jeste njihov posao, rekao je u intervju za „Glas Rusije“ predsednik Ruskog saveza turističke industrije Jurij Borzikin:

- U sadašnjem trenutku, kada se primećuje pad interesovanja ruskih turista za evropske destinacije za čitavih 30%, srpske opštine su dobile odličnu mogućnost da predstave svoj potencijal. Među njima je i Zlatibor, najpre zbog bezviznog režima sa Srbijom, zbog dobre infrastrukture koja omogućava da se tokom čitave godine zainteresovani leče ili uživaju u sportskim aktivnostima, mogućnost organizacije kampova za učenike. I tamo nas zaista jedva čekaju i upravo onda kada ruski turisti ne idu u neke države zbog negativne informativne kampanje. Minus Zlatibora je odsustvo već spremnih aranžmana za rusko tržište. Zapravo, postoje 4 ruska turoperatera, koji rade sa balkanskim državama i koji su zainteresovani za mogućnosti Zlatibora. Glavno je sad preći na konkretna dela.

Po rečima Jurija Borzikina, sajt TO ima svoju odličnu prezentaciju Zlatibora na dobrom ruskom jeziku. To je važno, obzirom da, prema statistici, 41% naših sunarodnika nalazi turističke ponude upravo putem interneta.

 Susretu sa srbskim kolegama iz Čajetine, prisustvovao je i Mihail Ljermontov, potomak proslavljenog pesnika i član Društvene komore grada Moskve. Ovo nije njegov prvi susret sa Srbima: u septembru su se na Zlatiboru susreli književnici iz više od 20 zemalja, kako bi obeležili 200.godišnjicu klasika. Mesto nije slučajno izabrano: porodična istorija počinje čak u Škotskoj, preko Rusije pa sve do Srbije, objašnjava za „Glas Rusije“ Mihail Ljermontov:

- Spletom okolnosti, posle revolucije su se Ljermontovi našli u Srbiji. Tih godina su ruski oficiri aktivno dolazili na Balkan. Interesantno je to što je potom jedan od mojih rođaka bio partizan i borio se protiv Nemaca, baš blizu Zlatibora. Sa rukovodstvom opštine i TO razmatrali smo ideju da podignemo ruski, u smislu arhitekture, hram- posvećen Arhangelu Mihailu, u čast Mihaila Jureviča Ljermontova. Mislim da to može podstaći interesovanje ruskih turista, posebno sada, kada Rusija sve češće ponovo misli na svoj identitet i kulturni kod, koji veoma liči na srbski.

Do kraja godine, Zlatibor očekuje još jednu važnu gošću- Alu Manilovu, zamenicu ministra kulture RF, zaduženu za koordinaciju rada Federalne agencije za turizam.

Timur Blohin,