I garda „Republike Iliride“ u Makedoniji na daljinsko upravljanje?

Ako je tačna ocena koju su izneli visoki srbski zvaničnici, da iza nedavne provokacije sa zastavom velike Albanije usred Beograda stoji nečije nezadovoljstvo povodom Putinove posete Srbiji, onda nema sumnje da se epicentar tog nezadovoljstva po svoj prilici nalazi negde na zapadnoj strani sveta, koja opravdano slovi za pokrovitelja albanskog faktora na Balkanu.

A kada se tome doda naglo aktiviranje pomenutog faktora ne samo u Srbiji, nego ovih dana i u Makedoniji, onda se postavlja pitanje, da li se i to dešava na nečiji mig? Podsetimo se, nije Beograd bio jedini glavni grad na pravoslavnom Balkanu koji je bio izložen provokativnom delovanju sa ciljem izazivanja burne reakcije, nego je to još ranije bio glavni grad Makedonije, gde je na platou ispred spomenika Skenderbegu, dakle sa samouverenošću koja je svojstvena ljudima sa jakim zaleđem, ceremonijalno proglašena takozvana „Republika Ilirida“, a jedan od njenih osnivača je tada otvoreno poručio makedonskoj javnosti bez ikakve potrebe za verbalnim maskiranjem planiranih metoda, da Makedonci mogu da prihvate taj projekat na miran način ili ratom, pri čemu je njima samima ostavio da izaberu šta žele.

I dok je u tim trenucima sav taj performans možda nekome mogao ličiti samo na vešto osmišljenu predstavu sa upečitljivim scenskim nastupom čija je svrha tek da zabavi publiku i na tome se završi, onda su potonji događaji pokazali da se ipak radi o dubljem problemu, te da će „predstava“ imati više činova, i da verovatno mnogima neće biti zabavna. Naime, pre nekoliko dana se otišlo i korak dalje, ili ako hoćete – mnogo koraka dalje, jer je samoproglašena „Republika Ilirida“ dobila i svoju gardu, za koju je rečeno da će ubuduće patrolirati svuda gde živi albansko stanovništvo u Makedoniji, sve dok ne bude, kako su naglasili, „rešen konačni status“ te teritorije, a čitav proglas je potpisao čovek koji se indikativno predstavlja kao general, iz čega sve zajedno proističe zaključak da će neko zaista učiniti sve što je u njegovoj moći da pretvori u realan život parolu „Skoplje je srce Albanije“, koja je lansirana ovog leta na protestnim skupovima.

U svakom slučaju, sada je čini se pomalo jasnije da zastava sa obrisima velike Albanije koju je po beogradskom nebu proneo famozni dron na daljinsko upravljanje, ipak možda nije bila obična krpa, kako su je neki nazivali u pokušaju da umanje preteću poruku za veći deo balkanskog poluostrva, s obzirom da su na njoj kao žrtve bile označene Srbija, Makedonija, Grčka i Crna Gora.

A ukoliko se povrh svega obistine saznanja beogradskih medija o onome što tek predstoji, a to je po njima organizovani dolazak hiljada Albanaca sa juga Srbije u Beograd na doček albanskog premijera Edija Rame, sa ciljem izazivanja incidenata za koje bi bila optužena srbska strana, onda će utoliko više da se iskristališe ionako očigledna činjenica da se daljinski upravljač još uvek nalazi u rukama nekoga ko voli da se igra dugmićima, i to sa namerama koje baš i ne obećavaju prosperitet za prostor pravoslavnog Balkana.

Ratko Paić,