70. godina kasnije: fašizam ponovo maršira Ukrajinom

Sve što se dešava danas u Ukrajini rezultat je propagande fašizma koja je započela posle raspada Sovjetskog Saveza. Zemlju treba ponovo osloboditi od fašista. I treba to činiti ne čekajući da oni zaliju zemlju krvlju.

Pre 70. godina Ukrajina je bila oslobođena od fašizma. Ali sam fašizam kao ideologija nije bio uništen. I danas se on vraća u Ukrajinu u vidu političke realnosti. Niz godina činilo se da posle tragičnih događaja 20. veka povratak fašizma u Evropu i uopšte u zemlje bivšeg SSSR, prosto je nemoguć – previše mnogo žrtava i patnji je donela ova ideologija. Takođe i pretpostavka o mogućoj pojavi entonacionalizma u multinacionalnoj i multikulturnoj zemlji, kakva je bila postsovejtska Ukrajina, bila je jednostavo smešna.

Svako ko zna istoriju 20. veka i prati situaciju u Ukrajini, pita se: kako je to uopšte moguće? Jer očigledno je da raspirivanje mržnje i huškanje Ukrajinaca nije moglo da dovede do tragičnih posledica. U prvom redu za same Ukrajince: u zemlji besni građanski rat, i nije daleko njegov žalosni kraj – potpuno uništenje državnosti. Reklo bi se nadrealnost, mada to je realnost koju vidimo svakog dana. Kako bi se shvatilo ono što se dešava i prognozirala budućnost, treba se vratiti u nedavnu prošlost u kojoj su se upravo rađali bacili ove bolesti koja sada trese čitavu Ukrajinu i koja može da dovede do njene pogibije.

Preporod zločinačke i agresivne ideologije početkom 21. veka u srcu Evrope nije epizoda, to je proces i kao takav on ima svoju strukturu i dinamiku.

Radi se o tome što ukrajinska stvarnost i deo ukrajinske istoriografije razišli su se i žive nezavisno jedna od druge. Kolaboracionisti koji su odbegli iz zemlje zajedno sa fašistima prešli su okean i stvorili jak sa finansijske tačke gledišta lobi, on je i ponudio sopstvenu verziju istorije. Verziju koja nema ništa zajedničko ni sa ukrajinskom stvarnošću, ni sa interesima naroda ove zemlje.

Čitav tragizam savremene Ukrajine sastoji se u tome što umesto da se adekvatno ocenjuje ova „istorija“, zemlja posle sticanja nezavisnosti dozvolila joj je da se utvrdi na svojoj teritoriji. Zajedno sa repatriantima iz SAD, Kanade i drugih zemalja, u državne organe, univerzitete i medije došlo je sve to na šta je Evropa, činilo se, trebalo odavno da zaboravi. Na ukrajinskim univerzitetima, u štampi, pa i u Vrhovnoj radi vođena je otvorena propaganda fašizma, a svi prethodni i trenutni neuspesi političara koji se bave mahinacijama objašnjvani su delovanjem „tuđina“ na zemlju: Rusa, Jevreja, Poljaka, Mađara ili Rumuna.

Novom talasu ukrajinskih „mislilaca“ pošlo je za rukom da za 20 godina formiraju i uvedu u svest društva „istoriju“ prema kojoj Crvena armija ne samo da nikoga nije oslobađala, već je i bila zlo – gore od faizma i banderovaca. I kako pokazuje krvava istorija poslednjih meseci, ova sociološka tehnika je uspela da prevrne mozgove mnogih Ukrajinaca do te mere da su spremni da ubijaju i pljačkaju svoju braću u im eonih koji su pre 70 godina zverski uništavali njihove očeve i dedove.

Narodi Evrope, od kojih mnogi do danas leče rane rata, ne treba da gledaju na sve to bez čvrste odlučnosti i da dopuste novu tragediju. Ukrajinu treba ponovo oslobađati od fašizma, i to treba činiti upravo sada, ne čekati dok oni zaliju zemlju krvlju.

Uskoro Evropa i pre svega Rusija, moraće da leče bratski narod od čovekomrzačke kuge.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut