I posle Olimpijade u Sočiju – posao za nove hiljade srbskih građevinaca

Već je postalo uobičajeno da se uoči svake posete delegacije MMF-a po Srbiji proširi pravi talas strepnje, kao na primer pre nedelju dana kada se pročulo da ta institucija iz Vašingtona insistira na tome da se u sledeće tri godine otpusti bezmalo 100.000 ljudi, pa utoliko više zvuči logično da se pruži odgovor na pitanje – ima li kraja otpuštanju i hoće li se nekada moći govoriti o masovnijem zapošljavanju? Na svu sreću, postoje i takvi slučajevi, kao što su najnoviji ugovori sklopljeni u Moskvi, što znači da ni posle Olimpijade u Sočiju, još ni izbliza nije došao kraj angažovanju srbskih građevinaca u Rusiji.

Dakle, u vreme kada srbska građevinska industrija u uslovima dugogodišnje krize doživljava pravi krah, ipak se prvo na izgradnji olimpijskih objekata ukazala šansa za njeno uzdizanje iz pepela, koju su srbski neimari oberučke prihvatili, a za to je dovoljno da se prisetimo da su samo za dve godine u Sočiju izgradili preko pola miliona kvadratnih metara hotelskog i stambenog prostora u vrednosti od 750 miliona dolara, pri čemu je takoreći sav građevinski materijal dovožen upravo iz Srbije.

A ono što je usledilo sada u oktobru, dokazuje da se ni posle Olimpijade i odlaska svetskih sportista, ni u kom slučaju ne može govoriti i o odlasku srbskih građevinskih radnika, nego se naprotiv pre može reći da njihovo vreme tek dolazi. Naime, kako smo mogli da čujemo, užičkim „Putevima“ je poverena izgradnja čak dva kapitalna projekta u Moskvi istovremeno, čija vrednost iznosi respektabilnih 600 miliona dolara, a konkretno se radi o podizanju naučno-istraživačkog centra Skolkovo koji predstavlja rusku varijantu čuvene Silikonske doline, te o trogodišnjoj izgradnji projekta pod nazivom „Srce prestonice“, na kojima će ukupno biti angažovano 3.000 radnika iz Srbije i Republike Srpske. Naravno, pri tom za sagledavanje celog mozaika treba uzeti u obzir da se na taj način otvaraju radna mesta i u samoj Srbiji, zbog proste činjenice da se skoro čitav materijal šalje u Rusiju iz domaćih pogona, što podrazumeva još veći broj zaposlenih radnika na pomenutim projektima.

Štaviše, kada svemu tome dodamo i podatak da je nedavno prilikom posete Beogradu, ruski ministar saobraćaja Maksim Sokolov u obraćanju javnosti izneo svoje očekivanje i da će na izgradnji objekata i infrastrukture za predstojeće svetsko fudbalsko prvenstvo, koje se 2018. godine održava u Rusiji, takođe uzeti učešće stručnjaci i građevinske kompanije iz Srbije, onda postaje jasnije da se masovnije zapošljavanje može ostvariti upravo sa izlaskom na ona tržišta gde su Srbi tradicionalno dobro prihvaćeni.

I zato, svaki put kada kroz domaći medijski prostor iznova protutnji najava Međunarodnog monetarnog fonda o potrebi otpuštanja novih 100.000 ljudi, što je cifra od koje bi se naježili i u statističkim službama mnogo prosperitetnijih zemalja od balkanskih, onda makar preostaje utešno saznanje da negde ipak postoji mogućnost za angažovanje srpske privrede i uvećanje postojećeg broja zaposlenih. Jer kako smo videli, Užičanima je to u Rusiji već pošlo za rukom.

Ratko Paić,