Lili Bret dobila nagradu Mediči za stranu knjigu

Australijanska spisateljica,  56. godišnja  Lili Bret (Lilly Brett), čiji su roditelji preživeli  zarobljeništvo u Aušvicu,  dobila je  za roman «Lola Benski» (Lola Bensky) ovogodišnju  francusku književnu  nagradu Mediči  (Medicis etranger) za  najbolju knjigu prevedenu   na francuski. 

Živela je u Australji pre odlaska u London  i Njujork.

To je  priča   o ženi  čiji su rodtilji,  kao i same autorke  Lili Bret,  preživeli  zrobljeništvo u nacističkom konclogoru u Aušvicu, koja istražuje  jednu etapu kulturološkog fenomena,  rok muzike  u periodu od 1960.  do 1970.  g.

Ovaj autobiografski roman Lili Bret,  prvi od ukupno šest koje je objavila (pored  sedam pesničkih zbirki i tri knjige eseja) je prevden na francuski jezik,   prati istoriju, radosnu i tužnu  glavne junakinje,  mlade  rok novinarke   Lole, pomalo naivne, koja dolazi u London 1967.  da  bi  intetrvjuisala  najveće zvezde  rok-muzike  tog doba Džimi Hendriksa,  (Jimi Hendrix, 1942-1970 ), Mik Džegera (Mick  Jagger,  1943), Dženis Džoplen (Janis Lyn  Joplin,  1943-1970) i drugih legendarnih pevača.

Razgovori s muzičarima od kojih su mnogi kasnije  nastradali usled  tragičnih okolnosti,  uticali su na samu novinarku da  se malo više zamisli  o svojoj sopstvenoj porodici i pitanjima koje bi ona  želela da postavi roditeljima.

Autorka Lili Bret objašnjava:

-To  se dešavalo ubrzo posle rata,  1960. g. . .  Nalazila sam se među ljudima koji su išli u susret   sopstvenoj  smrti,  a da sami  to nisu znali.  Dženis Džoplin, Džimi Hendriks,  kroz nekoliko godina oni su bili mrtvi.
Moja porodica,  sa svoje strane,  se sastojala od ljudi koji su  primoravali sebe da žive iako su stalno bili okruženi smrću. Za mene je bilo veoma važno da o tom iskustvu  napišem knjigu.

Lola je novinarka jednog australijskog rok-časopisa, malo je popunjenija nego šro bi trebalo i nego što želi,  nije studirala novnarstvo i ne poznaje baš najbolje svetsku rok scenu. Časopis je šalje u London da prikupi i proveri podatke o životu tadašnjih svetskih idola,  rok zvezda. 

Specifičnost njenog posla,  komuniciranje  sa «muškobanjastim»,  elegantnin lepotanima  je izbezumnjuje,  ali Lola se  ne   može sprečiti da govori o kampovima smrti naših budućih rok-zvezda i  da se pri tom ne seti muka od dijareje i nesnosnih  patnji  u getu u Lođu.

Autor: Branko Rakočević