Razočaranje „narandžastog Majdana“

Naradžasta revolucija u Ukrajini postala je sinonim za potpuno razočaranje. Pre deset godina Kijev su obuhvatile masovne akcije protesta. Ipak već za godinu dana Ukrajincima je teško bilo da se sete zašto su izlazili na Majdan. A o narandžastim liderima danas se uopšte ne govori.

22. novembra 2004. godine u Ukrajini je održan drugi krug predsedničkih izbora. Pristalice Vikotra Juščenka, koji je po preliminarnim podacima gubio od svog suparnika Viktora Janukoviča, izašli su u centar Kijeva na majdan Nezaležnosti za zahtevom da se ponište rezultati izbora. Akcije protesta su trajale dva meseca, u toku njih pažnja čitavog sveta bila je prikovana za Ukrajinu. U istoriji ovi događaji su ušli pod nazivom „naradžasta revolucija“.

U praksi narodni protest se ispostavio unapred planiranom i dobro pripremljenom akcijom. Klasična obojena revolucija, koja je imala svoje spoznore, organizatore, terenske komandire. Glavni cilj narandžastog majdana, kao i Evromajdana, koji je započeo prošle godine, bio je državni prevrat i smena vlasti, govori donjecki politikolog Vladimir Kornilov.

- Lično nisam nikada koristio reč revolucija povodom ovih događaja, ne koristim je ni sada. Revolucija je ipak promena državnog uređenja. To što se desilo onda i sada jeste smena režima, to je svrgavanje ustavnog uređenja i dolazak na vlast na nelegalni način ljudi koji su organizovali ovaj prevrat.

Narandžasti protest na Majdanu je doveo do ponovnog glasanja. Mimo svim ustavnih normi bio je organizovan takozvani treći krug predsedničkih izbora, gde je pobedio Viktor Juščenko. Na dužnost premijera bila je imenovana njegova saradnica, Narandžasta ledi, kako su nazivali Juliju Timošenko. Zapadni partneri koji su otvoreno izražavali svoje simpatije novoizabranom predsedniku dok je još stajao na Majdanu, likovali su.

Ipak već na proleće 2005. godine između presednika i premijera su započeli konflikti. U septembru Timošenko je bila smenjena. A rejting Juščenka je počeo naglo da opada.

Lideri narandžaste revolucije nisu opravdali očekivanja onih koji su se za njih zalagali na Majdanu. Očigledne promene u životu nisu se desile. Kako ističu očevidci tih događaja, nove ukrajinske vlasti nisu imale ni političku volju za reforme, ni strateško viđenje kako da ih sprovode. Narandžasti lideri nisu opravdali očekivanja svojih stranih koordinatora koji su na njih računali. Mnogi američki politikolozi, analitičari i političari nisu krili da su bili razočarani time što Juščenko i Timošenko nisu mogli da se dogovore, kaže donjecki politikolog Vladimir Kornilov.

- Amerikanci su zaista ispustili situaciju naleto 2005. godine. Zaigrali su se i propustili povratak političkih snaga koje su odražavale drugi vektor. Tu je odigralo ulogu nepoverenje Amerikanaca koje su osećali prema Juliji Timošenko. Bilo im je potrebno da sačuvaju određenu protivtežu u ukrajinskoj politici, ali tu su sami sebe nadigrali.

Ova lekcija u punoj meri je bila uzeta u obzir prilikom pripreme novog Majdana, ističu eksperti. Bilo je odlučeno da se računa ne na ambiciozne političare, već na nacionalističke pokrete. To je već dovelo do podele zemlje i početka borbenih dejstava. Žrtvama aktualnih konflikata šostalo je već više od 4000 Ukrajinaca. Epoha revolucija u boji bez prolivanja krvi završena je.

Svetlana Kalmikova,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut