Novorusija, „balkansko ogledalo“ i „civilizacijska nadmoć“

Istorija, kao što se zna, najbolji je učitelj. Ali izgleda da većina savremenih visokih političara ne spada u vredne učenike, jer njene lekcije loše pamti. U krajnjoj liniji stranice posvećene istoriji Balkana, očigledno su preskočene. Vekovima u tom regionu vodila se borba za sfere uticaja, pre sto godina upravo događaji na Balkanu isprovocirali su Prvi svetski rat, a pre dvadeset pet novo prekrajanje Jugoslavije pretvorilo se u rat u Evropi, u koji su se umešale SAD i niz velikih evropskih sila. Balkan čuva sumnjivi status „evropskog bureta baruta“ i danas: ideje formiranja Velike Albanije ili nove Osmanske imperije lebde u vazduhu kao vrela isparenja.

Jedini način da se spreči nova eksplozija jeste da se analiziraju greške i zablude prethodnih godina, da se izvuče iz njih iskustvo i da se ono primeni radi sprečavanja potencijalno konfliktnih situacija. Upravo time se i bave ruski naučnici balkanolozi, koji rade na Moskovskom državnom univerzitetu, u MGIMO, Instututu za slavistiku RAN i drugim strukturama. U Ambasadi Srbije u Moskvi održana je prezentacija više od 15-ak monografija koje su oni napisali u poslednjih pet godina.

Sva ova istraživanja objedinjuju to što se naučnim jezikom naziva „odsustvo civilizacijske nadmoći“, tačnije ruski naučnici se odnose prema stanovnicima Balkana kao prema jednakima, a ne kao prema predstavnicima neke varvarske kulture koje treba, dok nije kasno, evropeizirati. Ambasador Srbije u Moskvi, istoričar, doktor nauka Slavenko Terzić skrenuo je na tu okolnost posebnu pažnju.

- Moskva je istaknuti, napredni centar slavistike u čitavom svetu. Moje ruske kolege istoričari, slavisti, pišu mnogo o Slovenima i Srbima, pišu objektivno, korektno, oslanjajući se na arhivske izvore. Oni gledaju Balkan bez bilo kakvih predrasuda i unapred stovrenih konstrukcija. Zato su njihovi naučni radovi veliki doprinos ruske nauke, ruske slavistike, u opštu nauku o Srbima i Slovenima uopšte. Ne treba zaboraviti da naučni odnosi nisu ništa manje važni, nego ekonomski i drugi.

Tim pre što istorijski događaji imaju tendenciju da se ponavljaju. U drugo vreme i na drugom mestu – ali po sličnom scenariju. Svoju tačku gledišta iznosi Jelena Ponomarjova, doktor političkih nauka, docent katedre uporedne politikologije, profesor MGIMO.

- To što se danas dešava u Ukrajini moglo je da se predvidi, jednostavno pogledavši u „balkansko političko ogledalo“. Srbi su osetili na sebi to što sada osećaju stanovnici Luganska i Donjecka. Neobanderovski režim, utvrđen u Kijevu, faktički je kalkiranje ustaša ili kosovskih balista, ako se setimo naziva iz vremena Drugog svetskog rata. Nedavno se saznalo za nelegalnu trgovinu organima u Ukrajini. Gde je ovaj zločin prvi put postao serijski? Na teritoriji Kosova! Gde je u Evropi najveća američka baza? Na Kosovu! A u kojoj zemlji NATO želi da ima sopstvenu vojnu bazu? U Ukrajini... zato nikako ne mogu da prevare vest o pridruživanju Krima Rusiji. U savremenom svetu sve je međusobno povezano. Međunarodna kriminalna internacionala je objedinila industrijalce, bankare, trgovce i političare. Na primer, Madlen Olbrajt, koja se borila za prava kosovskih Albanaca, planirala je da kupi kompaniju Telekom Kosova. Živimo u uslovima neprekidnog rata, koji jednostavno menja naziv sa „hladnog“ na „vrući“.

Naučnici su takođe skrenuli pažnju na žalosnu tendenciju kada čak mali konflikt može da provocira političku krizu evropskih razmera. Na to je između ostalog ukazao doktor istorije, profesor, doktor Povološke filijale Instituta za rusku istoriju RAN Jurij Anškakov, koji je predstavio zbornik dokumenata koja se tiču Crne Gore iz doba vladavine kneza Njegoša.

Važno mesto u zborniku je dodeljeno odnosima Crne Gore sa susedima: austrijskim turskim posedima: Dalmacijom, severnom Albanijom, Hercegovinom... Posebno teški su bili odnosi između Crne Gore i Severne Albanije: čas Crnogorci ubijaju, čas Crnogorce ubijaju. Tako je surov bio život... Dva ostrvca – Lesendro i Vranjina. Zauzeli su ih Albanci... Ostrvca su ništavna, bio sam na jednom, obišao ga za tri minuta. Ali svaki lokalni konflikt je sticao široki odjek. Zbog tih ostrvaca odjekivali su Beč, Pariz, London, pa i Rusija...

U uslovima globalizacije slični „neznačajni“ konflikti prete mnogo većim potresima: novisti se šire skoro momentalno i odmah zahvaljujući društvenim mrežama dobijaju često neverodostojne detalje. Javno mnjenje kipi kao mleko i lako je manipulisati njime: verodostojna informacija tone u moru komentara pseudostručnjaka i falsifikovanih fotografija i snimaka, na kraju u svesti običnog građanina agresor se pretvara u žrtvu, a žrtva u agresora. Tako je bilo u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, a sada na jugoistoku Ukrajine. Upravo tom procesu treba da se suprotstave radovi balkanologa, zastnovani na arhivskim dokumentima i proverenim svedočenjima očevidaca.

Vera Žerdeva,