Godišnjica Evromajdana: put ka raspadu Ukrajine

U intervjuu „Glasu Rusije“, o prošlogodišnjim događajima govori poljski publicista, istoričar i ekspert za Ukrajinu Bogdan Pijentka:

- Negativno ocenjujem to što se desilo 21. novembra 2013. godine, kao i događaje koji su usledili. To je bilo, u suštini, jedna od tzv. „obojenih revolucija“. Ona je bila inicirana, pre svega od strane SAD, kako bi Ukrajinu uvukla u sferu sobstvenih interesa, u zonu uticaja Zapada. To je priznao i Henri Kisindžer. O tome je govorio i češki predsednik Vaclav Klaus, koji je prorekao da je Evromajdan – put ka raspadu Ukrajine.

Za mene je žalosno što je u tim događajima bio iskorišćen potencijal radikalnog ukrajinskog nacionalizma, sa ideologijom Bandere. On je uvek nevidljivo prisustvovao na zapadu Ukrajine, ali je nakon raspada SSSR 1991. godine, kada je Ukrajina postala nezavisna država, isplivao na političku scenu. 21. novembra 2013. godine on je već legalno i otvoreno nastupio kao samostalna politička snaga.

Poljske vlasti nisu samo aktivno podržavale Evromajdan, one su druželjubivo prihvatile preporod radikalnog ukrajinskog nacionalizma, reanimaciju ideje Bandere. To je nečuveno.

Kako ocenjujete humanitarnu katastrofu u Donbasu?

- To što se dešava na jugoistoku Ukrajine posledica je događaja od 21. novembra 2013. godine. A onda se desio februar 2014. godine kada je u Ukrajini došlo do državnog prevrata. Podsetimo se reči Vaclava Klausa o putu ka raspadu Ukrajine. Naravno, humanitarna katastrofa u Donbasu izaziva u meni bol i užas. Ali to što se događa, dolazi od Evromajdana u Kijevu, od razvoja događaja iz februara 2014. godine. A već kada je Kijev doneo odluku da ruski jezik prestaje da bude državni paralelno sa ukrajinskim, naravno, stanovništvo koje govori ruskim jezikom u Donbasu nije htelo da podrži tu inovaciju. Napominjem, vojnu operaciju u Donbasu su otpočele zvanične vlasti u Kijevu.

Vi ste u jednom od svojih članaka napisali da je umesto Festivala ruske pesme u Poljskoj počeo da besni Festival rusofobije, a da se umesto Godine Rusije u Poljskoj, održava Godina Ukrajine, zar ne?

- Da u tome vidim neku specifičnost našeg političkog života. U Poljskoj postoji moćan ukrajinski lobi. To nije samo Savez Ukrajinaca Poljske, gde su posebno jaki radikalni nacionalisti sa osetnim uticajem na poljske medije - i na zvanične i na najjaču opozicionu partiju. Spektar uticaja ukrajinskog lobija u našim medijima je veoma širok.

Kada ste bili u Ukrajini?

- Bio sam tamo nedugo do „narandžaste revolucije“ 2014. godine. Posle mi se nije išlo tamo, jer mi je bilo neprijatno da gledam prekrasni Lavov, i uopšte zapadnu Ukrajinu, gde su, kao pečurke posle kiše, nicali sve grandiozniji spomenici Stepanu Banderi i njegovim pristalicama, između ostalih, i Romanu Šuheviču. Na žalost, Poljska je aktivno uticala na preporod pokreta banderovaca.

Poljaci nisu zaboravili užase Volinjskog pokolja, kada je na zapadu Ukrajine od ruku nacionalista poginulo na hiljade Poljaka?

- Ne, naravno, tu tragediju pamte potomci žrtava tih strašnih događaja! Ali sadašnje poljske strukture vlasti i predstavnici glavne opozicione partije Poljske flertuju sa potomcima onih koji su izveli Volinjski pokolj. To je nepoštovanje sećanja na njegove žrtve.

Same poljske vlasti pozvale su u našu zemlju Olega Tjagniboka. U našim medijima su bez prestanka išli njegovi intervjui, iako se pogledi lidera partije „Sloboda“ poklapaju sa idejama radikalnog ukrajinskog nacionalizma. Ako se setimo istorije, jasno je: oštra antipoljska pozicija, surovost banderovaca prema Poljacima bila je čak i veća, nego kod samih nosilaca ideja hitlerizma.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut