Obamina reputacija ili čime Bela kuća preti SAD

Spoljna politika koju sprovodi Barak Obama je pogubna po SAD. Do takvog zaključka došli su poznati američki političari. Oni priznaju da sve manje razumeju dejstva svog predsednika na međunarodnoj sceni. A antiruske sankcije koje inicira Vašington ljuljaju čitav sistem međunarodnih odnosa.

Rezultati nedavne posete američkog predsednika Pekingu izazvali su kod posmatrača mnogo pitanja. Nikakvu korist za svoju zemlju Barak Obama iz ove posete nije izvukao, uveren je između ostalog američki političar, pravnik Džadson Filips. Na primer, američki lider dogovorio se sa predsednikom Kine Si Đinpingom o uzajamnom smanjenju zagađenja izduvnim gasovima. Ne shvataju svi u SAD zašto je Americi potreban taj sporazum, pa i mnogi drugi sporazumi koje je sklopio predsednik, smatra Filips. I ukazuju da američki lider potpisuje dokumenta nepovoljna po zemlju.

Bivši državni sekretar SD Henri Kisindžer je priznao grešku Zapada u ukrajinskoj krizi u svom inverjuu nemačkom listu Špigel. Krim je poseban slučaj, izjavio je Kisindžer. I ako Zapad hoće da bude pošten, on treba da prizna da je dopustio grešku. Ukrajina je uvek imala poseban značaj za Rusiju. I bila je fatalna greška ne shvatiti to, konstatuje Kisindžer. Diplomata je upozorio na opasnost novog hladnog rata između Rusije i Zapada. I kritikovao je uvođnje sankcija protiv Rusije na inicijativu Zapada.

Činilo bi se, kakve veze sa nacionalnim interesima SAD mogu da imaju Avganistan, Irak, Iran, Sirija, Libija? Ukrajina, na kraju krajeva. Sve ove države nalaze se na drugim kontinentima. Ali Vašingtona se uvek sve tiče, u prvom redu zato što je uveren u svoju izuzentnost, smatra zamenik direktora instituta za SAD i Kanadu Pavel Zolotarev.

Cilj koji su oni sebi postavili sredinom 90-i godina bilo je da sačuvaju globalno vođstvo SAD najmanje do 2015. godine. Smatrajući da je podržavanje globalne stabilnosti moguće samo u slučaju da će oni vršiti ulogu svetskog policajca. I ovaj cilj ostaje na današnji dan glavni u spoljnoj politici SAD. Za ove godine pojavile su se nove pretnje po američke interese, vezane za formrianje novih centara moći. I ovde se pojavio zadatak drugog plana – očuvati globalno vođstvo i prikočiti u koliko je moguće razvoj ovih novih centara moći.

To se tiče globalnog cilja. Istovremeno, u svakoj posebno uzetoj zemlji SAD postavljaju sebi taktičke zadatke, kaže generalni direktor ruskog Saveta za međunarodne poslove Andrej Kortunov.

Ako govorimo o Ukrajini, meni se čini da je ovde glavni zadatak SAD da pokažu da upravo one predstavljaju lidere ovog zapadnog sveta, da upravo SAD preuzimaju na sebe odgovornost za osiguranje zapadnih pozicija u Evropi. A pored toga postoje primenjeni ciljevi: prekrojiti u svoju korist svetska energetska tržiđta, doprineti tome da evropljani kupuju američki gas iz škriljaca. I naravno, ojačati NATO, naterati evropske činovnike alijanse da izdvoje velika finansijska sredstava za podršku ove organizacije.

Sa tačke gledišta odnosa sa Rusijom to je sistematski durogočni neuspeh rusko-američkog dijaloga i saradnje, normalne saradnje Rusije sa NATO i EU. Prelazeći na ovakvu ofanzivnu politiku, SAD stvara sistematske probleme za svoje saveznike i za same SAD.

Robert Gejts, bivši direktor Cije, nedavno je izjavio: najozbiljnija opasnost po nacionalnu bezbednost SAD sada potiče od dve kvadratne milje gde se nalaze Bela kuća i Kapitolij. Takvu reputaciju danas ima američki predsednik i njegov tim u sopstvenoj zemlji.

Igor Silecki,